U trendu

Varheji na samitu o planu EU za Zapadni Balkan: Pitanja iz istorije mogu region da uvedu u sukobe

Komesar Evropake unije (EU) za proširenje Oliver Varheji kazao je danas u Kotoru da pitanja koja se tiču istorije mogu lako da uvedu u sukob zemlje Zapadnog Balkana.

Odgovarajući na pitanje treba li uopšte Crnoj Gori da usvaja rezoluciju o Jasenovcu, naročito kada Hrvatska opominje da će to usporiti put ka članstvu u EU, on je posle regionalnog samita o Planu rasta EU za Zapadni Balkan kazao novinarima da su dobrosusedski odnosi važni za članstvo svake zemlje u EU.

„Uvek očekujemo od kandidata da dijalogom prevaziđu sva otvorena pitanja. Ja ne želim da se mešam u interpretaciju istorije. Zapadni Balkan može lako da skrene s puta“ – upozorio je Varheji na konferenciji za novinare s crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem posle samita.

„Sve što nas skreće s toga, šteti regionu. Mislim da je najvažnije da svi poštuju presude sudova i jačaju ih“, naveo je on.

Govoreći o ustaškom logoru smrti Jasenovcu, Varheji je kazao da se jasno videlo šta se dogodilo i ko je to uradio.

Spajić je komentarišući protestnu note Hrvatske povodom Rezolucije o Jasenovcu kazao da misli da će svi bilateralni problemi na Zapadnom Balkanu biti rešeni u budućnosti.

„Regionalne integracije su evropske integracije. Mi ćemo s Hrvatskom imati najbolje odnose, ne sumnjam da ćemo te odnosi dići na neviđen nivo od 1980-ih godina. Crna Gora i Hrvatska su prirodno naslonjene jedna na drugu, vrlo smo slični i možemo mnogo da učimo od Hrvatske. Očekujem saradnju na savršenom nivou“ – istakao je on.

Hrvatska je uručila protestnu notu Crnoj Gori zbog predloga predsednika Skupštine Andrije Mandića koji je rekao da će politički predstavnici Srba predložiti u UN rezoluciju o Jasenovcu.

Ministar spoljnih poslova Crne Gore Filip Ivanović je rekao da je svom hrvatskom kolegi Gordanu Grliću Radmanu da niko u Crnoj Gori ne dovodi u vezu zločine u Jasenovcu s kolektivitetom hrvatskog naroda ili s Republikom Hrvatskom.

Spajić je, na pitanje da li će Crna Gora podržati rezoluciju o genocidu u Srebrenici i glasati za nju u UN i da li je genocid u Srebrenici neupitna činjenica, rekao kako misli da su ta pitanja dobila odgovore više puta.

„Sva bilateralna pitanja koja opterejuću region se rešavaju u prijateljskoj atmosferi. Zapadni Balkan je jedinstven, poslali smo lepu poruku i svi bilateralni problemi koji su opterećivali multilateralne probleme… mislim da smo veoma blizu rešenja. ‘Brejktru’ (veliki pomak) je izvestan. To su velike stvari koje su se upravo desile u Crnoj Gori. Sav napredak u budućnosti do Berlinskog procesa i drugih sastanaka, nadam se i u BiH u septembru, da ćemo imati sve te bilateralne probleme po strani i finansirati se za bolju evropsku budućnost“, kazao je on.

Vlada Crne Gore usvojila predlog amandmana na Rezoluciju o Danu sećanja na genocid u Srebrenici.

Prvi amandman glasi: „Ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, vjerskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini“, a drugi: „potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama….“.

Spajić je kazao da očekuje da će amandamani Crne Gore biti prihvaćeni u UN.

On je kazao da „prošlost ne sme definisati budućnost, već budućnost mora definisati prošlost“.

Rekao je i da će region biti deo Evropske unije i ocenio da je u prethodnih mesec dana bilo previše tema u regionu koje su vraćale u prošlost, a treba gledati u budućnost.

Spajić je rekao da je „Crna Gora centar regiona“ i da će dati sve kako bi se rešila multilateralna pitanja.

„Nećemo ostaviti nijedan kamen neprevrnut dok ne nađemo rešenja za sva multilateralna pitanja koja će u budućnosti olakšavati bilateralna pitanja. Razumemo bol, teme koje opterećuju iz prošlosti, ali veoma mi je drago da smo svi okrenuti prema budućnosti i onome što nas sve spaja, a to su ekonomija i evropske integracije“, istakao je Spajić.

Varheji je kazao da Plan rasta više nije nacrt, nego „daje mapu puta“, da je „veliki potencijal za region“ i „pruža koristi pre prikljućivanja EU“, i da je to „ogromna promena za poslovnu zajednicu i građane“.

„Balkan mora da uživa benefite Plana rasta ako svi rade kao jedan“, rekao je o tome Varheji.

Istakao je da će na kraju narednog mandata EU biti spremna da primi nove članice.

„Do 2027, zbog Plana rasta i intenziteta pomoći iz ekonomskog i investicionog plana, uz reformske agende i dodatnu finansijsku pomoć, Balkan će biti spreman, ili bi mogao biti spreman, ili bi mogao učiniti sebe spremnim da se pridruži EU“, poručio je Varheji.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.