Osnivačica socijalnog preduzeća i modnog brenda „Žene na putu“ Katarina Ejdus kazala je agenciji Beta da joj je cilj da zapošljava žene izbeglice koje su aplicirale za azil u Srbiji i da im pruži priliku da zarade novac i razviju kreativnost dodajući da socijalno preduzetništvo, samo po sebi, nije finansijski održivo.
To preduzeće postoji tri godine i trenutno ga čine Ukrajinke koje žive u prihvatnom izbegličkom centru u Vranju. One šiju žensku odeću, torbe i prave nakit, a polovina zarade od svakog prodatog proizvoda je njihova, dok se ostatak novca vraća u proizvodnju.
„Naš cilj i misija je da ekonomski osnažimo žene koje borave u Srbiji, pokušavaju da se integrišu kroz azilne procese, ali nemaju prilike da se zaposle, da zarade nešto i to su uglavnom žene koje žive po kampovima tako da je njihova svakodnevica prilično prazna dok čekaju azil. Tako smo se pozicionirali da budemo njihov kanal preko kog će one nešto i zaraditi“, kazala je Ejdus.
Dodala je da je proizvode tog modnog brenda moguće kupiti putem sajta Women on the way, a da često učestvuju na bazarima i noćnim marketima u većim gradovima.
Po njenim rečima, to socijalno preduzeće od osnivanja se zalaže za reciklažu i održivu modu.
Ejdus je ocenila da je tržišna utakmica oštra i da bi bilo nemoguće da to preduzeće opstane bez donatora i projektnog finansiranja.
„Samo po sebi, socijalno preduzeće nije održivo u finansijskom smislu, mi prosto ne možemo da se samo putem prodaje finansiramo. Moramo i da apliciramo za projekte, da tražimo donatorsku podršku. Takav je model, on je hibridni. S jedne strane pišemo projekte koji se tiču osnaživanja grupacije s kojom radimo, a sa druge strane imamo proizvode i tu profitnu delatnost“, kazala je Ejdus.
Tokom 2022. godine donet je Zakon o socijalnom preduzetništvu koji definiše tu vrstu poslovanja kao obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih i inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema, problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa.
Prema procenama NALEDA, u Srbiji trenutno postoji oko 500 preduzeća koja posluju po principima socijalnog preduzetništva.
Najčešće su registrovana kao udruženja, društva sa ograničenom odgovornošću, zadruge, fondacije, a samo desetak ih se nakon donošenja Zakona preregistrovalo u socijalna preduzeća.
Tekst i video prilog nastali su u okviru projekta sufinansiranog od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije. Izneti stavovi nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com