U trendu

Voćar iz Kisača prodao jabuke po 42 dinara, za dva dana u marketima koštale 129 dinara

Voćar iz Kisača Goran Filipović je jabuke prodao za 42 dinara po kilogramu, a za dva dana one su u marketima dostigle cenu od čak 129 dinara, piše „Danas“.

„Nakon što sam prodao jabuke, prekosutra mi sestra šalje fotografiju iz marketa u Šidu. Jabuke sa oznakom naše zadruge koja je proizvođač, imale su cenu od čak 129 dinara! Nije mi jasno kako oni dođu do te cene i kako računaju svoja ulaganja“, rekao je Filipović.

Dodao je da ga zanima kome ide tolika razlika i zašto građani u Srbiji ne bi jeli domaću jabuku po ceni od 60 dinara po kilogramu.

Filipović je naveo da je dalje cene svojih jabuka, dobar deo njih je prodat po prvoj ceni, a ono što je ostalo završilo je na „akciji“ za 99 dinara za kilogram.

„Oni sa tim cenama ne mogu da propadnu! Neka prodaju samo trećinu, već su zaradili novce. Ono što im ostane ide u rakiju, sokove i pekmeze. Ovaj primer sam izneo i kada smo bili na pregovorima u Vladi kad su bili protesti, na šta sam dobio odgovor da oni nisu znali da to tako funkcioniše“, rekao je on za „Danas“.

Ocenio je da u Srbiji robna berza postoji samo na papiru, u stvarnosti je nema, nego se na neuređenom tržištu bogate isključivo pojedinci.

„Jabuku sam dao samo kao primer, tako je sa svim. Kukuruz smo morali prodavati po 14 dinara i kad smo ih nasipali u silose za dva meseca je bio 20 dinara, to je ogroman novac“, rekao je Filipović.

Profesor Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kazao je da je jasno ko se u ovoj priči bogati, prodavci i nakupci, napominjući da lanci marketa zapravo ucenjuju proizvođače.

Kako je istakao voćari koju su prodavali jabuku po 42 dinara u nju su ulagali 37-38 dinara, a ako je stajala u hladanjači i više, pa je pitanje koliko su neki i zaradili.

Profesionalni proizvođači povrća, voća i hortikulturnih biljaka su, kako smatra, ove i prošle godine veoma potcenjeni.

„Nema pravilne i dobro vođene agrarne politike. Naši profesionalni proizvođači, zadruge i agro firme su u teškoj situaciji. Nemaju ni blizu subvencije koje imaju njihove kolege u Evropskoj uniji, ali ne mogu da budu konkurentni ni sa zemljama u okruženju, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske koje za subvencije i olakšice izdvajaju više od nas. Sav potrošni repromaterijal je kod nas neuporedivo skuplji nego u zemljama Zapadne Evrope, uz minimalne ili nikakve subvencije“, rekao je Ilin.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)