Intervju sa režiserom filma „Povratak“

Izjava režisera:
„Dok sam snimao film, nisam ga video kao svakodnevnu niti socijalnu priču. Umnogome, film je mitološki pogled na čovekov život. Verovatno je to ono što bih ja voleo da gledaoci imaju na umu pre nego što uđu u bioskop.“
– Andrej Zvjagincev

Film „Povratak“ ruskog režisera Andreja Zvjaginceva dobitnik je nagrade „Zlatni lav“ na Venecijanskom filmskom festivalu 2003. godine. Film je nominovan i za „Zlatni globus“, a takođe je i ruski kandidat za Oskara. Američku premijeru film je doživeo pre nekoliko dana na „Sandens“ festivalu, koji je još uvek u toku. Kuriozitet je to što je ovo debitantski film mladog režisera.

S ovim filmom, nažalost, povezana je jedna tužna priča. Naime, 15-godišnji glumac Vladimir Girin, jedan od glavnih junaka filma, udavio se ubrzo po završetku snimanja u istom jezeru u kom je snimljeno nekoliko scena. Prvenac Andreja Zvjaginceva je priča o dvojici adolescenata čiji se misteriozni i oholi otac nakon desetogodišnjeg odsustva vraća u njihove živote i nameće žestoku disciplinu kako bi od svojih dečaka napravio muškarce. On im zadaje niz iscrpljujućih zadataka koji će na kraju dovesti do katastrofe. Čini se da su scene iz ovog filma bile tragična slutnja za mladog Girina.

Kako objašnjavate iznenađujući festivalski uspeh Povratka?
Meni je teško da objasnim zašto je film toliko popularan kod selektora brojnih festivala, ali šta god bio razlog, ne može se preceniti važnost ovog fenomena – može se samo potceniti. Ovakve stvari dešavaju se možda jednom u životu. Trenutno živim u osećanju sreće koja je došla niotkuda. Dok smo pravili film, nadao sam se da će biti selektiran za neki od velikih festivala i ponekad bih rekao glumcima i ekipi: „Hajde da radimo naporno, jer ćemo se jednog dana penjati uz stepenice u Kanu.“

Da li to znači da je festivalski uspeh bio unapred sračunat?
Ne, nije. Iako nam se često prigovara da smo dosta toga pozajmili od estetike zapadnog filma, to je samo odraz mog ukusa, a ne želja da se dopadnemo festivalskim selektorima. Nadam se da su oni koji biraju filmove to shvatili i videli ne samo ličnu dramu u odnosu oca i sinova nego i dublje značenje priče.

Koje poruke vidite u svom filmu?
Zakleo sam se da neću pričati o tome šta ja vidim u svom filmu. Želim da ostavim gledaoca nasamo sa filmom; želim da gledaoci sami odluče šta je to što im se ne sviđa u filmu, šta je to što nisu shvatili i šta je to što im se dopalo, i to bez režiserovih komentara.

Posle projekcije, mnogi kritičari su uporedili utisak koji ostavlja vaš film sa radovima Tarkovskog. Šta mislite o tome?
Za ruskog režisera nemoguće je da ne oseća sveobuhvatni uticaj Tarkovskog, zato što je on verovatno najuticajnija ličnost našeg filma. Zato sam polaskan činjenicom da su kritičari uočili sličnost, možda najpre u načinu kako vreme protiče u mom filmu. Ipak, nisam pokušao da imitiram Tarkovskog.

Ima mnogo biblijskih motiva u filmu, mada ne bi bilo ispravno reći da je to film o religioznosti. Zašto?
Ne bi trebalo pričati naglas o sakralnim i važnim temama, jer čim počnemo da brbljamo o tome, sva magija sakralnog trenutno nestane. Ne treba pričati o tome, nego prikazati ono što je od prave važnosti. To je ono što sam pokušao da uradim svojim filmom.

Da li mislite da povratak zabludelog oca svojoj porodici ima bilo kakvo značenje i da li je to pomoglo vašim likovima?
Nijedan susret nije u osnovi besmislen. Ako nije neophodan, jednostavno se neće dogoditi. Ovo nije samo lična priča koja dozvoljava da se svakojake stvari dogode slučajno. Sve ovde ima značenje; sve je unapred određeno. Da li je ovaj susret doneo nešto dobro bilo kome? Ako susret vidimo kao nešto sveto, onda svako podjednako ima potrebu za njim. Možemo ovde povući paralelu sa istočnjačkom tradicijom: susret je podjednako važan za učitelja kao i za njegovog učenika. Ipak, da budem pošten prema vama, ne bih hteo da nastavim o tome. Postavljate pitanje na koje moram ili da izbegnem odgovor, ili da dublje uđem u objašnjavanje filma, a već sam rekao da to ne želim da radim.

Onda ću vam postaviti najpovršnije pitanje koje mogu da zamislim. Šta se nalazi u kutiji koja je cilj putovanja oca i sinova?
To je tajna. U stvari, to i nema značaja. Sadrži neku tajnu koja nestaje zajedno sa misterioznim ocem.

Film „Povratak“ prikazuje se u beogradskim bioskopima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.