Američka pica

Gde je najbolja pica od Njujorka do Kalifornije? Evo šta kaže praktični priručnik.
Niste probali pravu picu dok ne dođete u pravi napolitanski pica restoran u Njujorku. Njujork je preplavio celu zemlju prvim picama kada su imigranti iz južne Italije, naročito iz Napulja, došli u Ameriku u 19. veku. Onda je 1905. godine Đenaro Lombardi otvorio prvu zvaničnu piceriju u Sjedinjenim Američkim Državama, i to u njujorškoj četvrti poznatoj kao Mala Italija. Tako je inspirisao mnoge da prate njegovo delo. Ako ste u Njujorku, probajte picu u restoranu „Totonno“. U „Grimaldi“-ju prave tradicionalne napuljske pice od tankog testa, italijanskog paradajza i mocarele. Pice se peku u pećima na ugalj, pošto je pravo svetogrđe peći picu na gasu.
U vetrovitom Čikagu pica se sastoji od tankog sloja testa i bogatog nadeva. Čikaški stil pravljenja pica podrazumeva pravljenje u dubokoj činiji, a sve to je izumeo još 1943. godine Ajk Sevel u svom restoranu „Pizzeria Uno“. Njegova pica sastoji se od debljeg sloja testa, preko čega se stavlja sloj sira s dosta parčića paradajza i drugim sastojcima po želji. Verovatno najimpresivnije delo ovog čikaškog genija je sloj sosa koji stavlja na picu. A sos se sastoji od mesa. Neke ljude ovaj specijalitet Čikaga, poznat pod nazivom „deep dish“, više podseća na neko jelo nego na picu, ali bez sumnje je ukusno. Ova picerija postoji i danas i nemojte je zaobići. Mada ovaj specijalitet možete potražiti i u drugim restoranima, ovde je, kažu, ipak najbolji.
Nju Hejven je sledeći grad za ispitivanje pice. Godine 1925. Frenk Pepe je otvorio pica restoran u ovom gradu u državi Konektikat i stvorio novi regionalni pica fenomen. Takozvani Nju Hejven stil poznat je kao „apizza“ u lokalnom italijanskom dijalektu i podrazumeva relativno tanku napolitansku pitu koja se služi s paradajz sosom, inćunima i tvrdim sirom kao što je, na primer, pekorino. Danas se Pepeova ponuda proširila i postala poznata po picama s morskim plodovima, prvima te vrste u zemlji. Takođe je veoma poznata i obična pica sa sosom od paradajza, belim lukom i narendanim tvrdim sirom. Francis Roseli, unuk gospodina Pepea, smatra da bi testo trebalo da bude tanko i pečeno u pećima na ugalj i da se koriste samo najsvežije namirnice.
Nova pridošlica u porodicu američkih pica je i kalifornijska pica, koju pravi čuveni Ed Ladou, pica majstor iz poznatog „Wolfgang Puck“-a. Radeći u ovom restoranu početkom 80-ih godina, Ladou je načinio nov pokret u pica kulinarstvu. Njegove pite su sadržale razne morske plodove, kao i razne vrste riba, sve do dimljenog lososa. Bile su prepoznatljiv sastojak čuvene plaže Venecija. Ladou je potom pomogao da se osnuje lanac pica restorana pod nazivom „California Pizza Kitchen“, gde je izumeo njihov zaštitni znak – roštilj picu s piletinom.
Dok je većina pica u Americi varijacija italijanskih pica, pica iz Sent Luisa je prava američka. Ona sadrži „provel“, misteriozan produkt sira. Kažu da ovaj sir pravi Italijani ne bi probali ni u ludilu. U stvari, to je mešavina švajcarskog i belog sira čedar, a priprema se u Viskonsinu. Druga zanimljivost pice iz Sent Luisa je testo. Oni ga prave bez kvasca, a rezultat je tanak sloj testa koji više podseća na krekere.
Godine 1946. Gas Guer je prvi počeo da služi sicilijansku picu u Detroitu. Lokalci su odmah odbacili svoju domaću četvrtastu picu i počeli da stavljaju paradajz sos na vrh, što je smetalo mnogim „pica puritancima“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.