Beli lepotan

U našim krajevima najjrasprostranjeniji je crvenokljuni labud, velika ptica teška od osam do 12 kilograma i duga oko metar i po, s rasponom krila od čak dva i po metra. Od drugih vrsta labudova razlikuje se po veličini, po narandžastocrvenom kljunu s crnom kvržicom i po držanju. Naime, dok njegovi rođaci plivaju ispravljenog vrata i uzdignutog kljuna, crvenokljuni labud povija vrat u obliku latiničnog slova S, a kljun mu je spušten ka vodi. Pošto nije glasan kao većina drugih ptica, ovaj beli lepotan se na engleskom govornom području zove mutavi labud.

Prirodno stanište ovog velikog labuda su Evropa i Azija, a zbog njegove lepote naselili su ga i u Severnoj Americi. Zimuje u Severnoj Africi, na Bliskom istoku, a može se pronaći i u Indiji i Koreji. S proleća, kada počinje sezona parenja, labudovi se vraćaju „kući“. Žive na jezerima, sporim rekama i kanalima, često vrlo blizu naseljenih mesta. Mužjaci se često bore oko teritorije. Dominantni mužjak tada udara krilima i kliže po površini vode ne bi li oterao suparnike. Dok ženka leži na jajima, mužjak uvek stražari u blizini. Ukoliko se neko, makar i nehotice, približi gnezdu, može loše da prođe. Kljunom i udarcima krila labudovi će napasti čak i čoveka, a deci mogu da nanesu i veće povrede.

Za razliku od većine vodenih ptica, labudovi ne rone u potrazi za hranom, već samo zagnjure svoj dugi vrat u vodu. Hrane se uglavnom vodenim biljem, uz dodatak insekata, sitnih riba i žaba. Pošto su veliki i umeju agresivno da se brane od napadača, crvenokljuni labudovi imaju malo prirodnih neprijatelja. U divljini mogu da dožive do dvadesetak godina, dok pripitomljeni primerci žive i dvostruko duže.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.