U trendu

Bogataše u ovoj zemlji prepoznaju po – KUPUSU

Pored osmeha i bankovnog računa koji odaju socijalni status, razlika između bogatih i siromašnih u Australiji može da se izmeri i po količini jedne sorte kupusa koja se nađe na tanjiru. Imućniji koji troše ogromne količine novca na organsku hranu a opsesija zdravom hranom zamenila je nekadašnju pomamu za teretanama

Sidnejski Sarihils danas je bezbedna zona. Do osamdesetih godina, kada su se ovde naselili japijevci, mladi ambiciozni ljudi sa željom da uspeju, nisam se baš olako usuđivala da tuda kročim nogom.

Ali, od tada sve se promenilo. Sada slobodno šetam ulicama, između malih, slatkih kućica sa gvozdenim ogradama.

U glavnoj ulici Sarihilsa, Burk, danas postoji biciklistička staza kojom jurcaju  biciklisti sa pravom prvenstva, skoro kao brzi vozovi. Ko im se nađe na putu, loše mu se piše. Stvari su se stvarno mnogo izmenile.

Uoči Božića šetam od Kraun do Oksford ulice, skoro da nema saobraćaja. Agresivne svetleće reklame, zagrljeni parovi koji se po malo zanose, očigledno malo pripiti, drže se za ruke, samci zagledani u svoj svet sede u pabovima sa otvorenim prozorima. Iz njih trešti glasna muzika. Sve je lakše kad je čovek po malo pod dejstvom lakše se komunicira. Oksford je to.

Mladić, plave kose, odbačenih japanki sa nogu leži sklupčan leđima okrenut ulici u haustoru u koji verovatno niko skoro neće ući. Nedaleko od njega čudan trio; Aboridžinka, anglo i jedan neprepoznatljivog porekla. U pohabanoj odeći, bosi, sa razbacanim stvarima u plastičnim kesama oko njih. Nešto se ubeđuju, ili se meni bar tako čini. Valjda je to njihov način komunikacije. Možda prepričavaju milion puta ispričane priče. Ne vidim alkohol ili nešto slično u blizini. Dakle nisu pijani. Ipak, samo su u svom svetu.

Nastavljam dalje. Ispred mene iskače mlađa žena, veoma čudnog izgleda. Belkinja, one prozračne tanke kože što prilično brzo pocrveni na suncu. Na njoj nema tragova dnevnog svetla. Svađa se sama sa sobom. Priča nešto kroz neku melodiju a rukama pravi neartikulisane pokrete. Da li zamišlja da leti, pleše ili nešto drugo? Ko će to da zna. I ona je u svom svetu.

Prolaznici nezainteresovano mirno hodaju pored njih. Kao da se ništa neobično ne dešava. Izgleda da i nije neobično. Ovo su, ipak, uobičajene slike u velikom gradu koji guta svoju decu. Nekima život u njemu prija, neki se baš i nisu snašli. Svet je oduvek bio podeljen na „haves and the have nots” – one koji imaju i one koji nemaju.

Australija ubrzano raste, niču naselja i gradovi. Sve je pod konac i izgleda kao da svima teče med i mleko. Međutim, statistika pokazuje da stvari i nisu baš onakve kako na prvi pogled izgledaju.

Jedan od osmoro Australijanaca ima ružan osmeh. Jedan devetnaestogodišnji Australijanac uputio je pismo pomoćniku ministra finansija apelujući za pomoć. „Radim puno radno vreme i u isto vreme se školujem i nemam mogućnosti da platim popravku zuba mojim roditeljima.“ Tužno. Ali, tako je.

U Srbiji smo navikli da se zvanična i nezvanična statistika drastično razlikuje. I ovde je slično. Prema zvaničnoj, prosečna primanja u Australiji su 85.000 dolara godišnje, ali ima i onih koji tvrde da je zapravo 55,000 dolara. Ima i onih sa primanjima od oko dvadeset hiljada dolara. Kod njih, se sve vidi u osmehu. Svakom osmom Australijancu u proseku u osmehu fali bar deset zuba.

Dok se oni sve više stide svog osmeha, u porastu je broj onih koji ponosno pokazuje svoje ispolirane porcelanske zube iz svojih privatnih aviona, helikoptera, „maseratija” i „poršea” i luksuznih milionskih vila.

Ali bogatstvo ili siromaštvo se ne ogleda samo u osmehu. I tradicionalni božićni poklon danas je na udaru. Svaki dvadeseti Australijanac više ne može da ga kupi.

Ma koliko čudno zvučalo, pored osmeha i bankovnog računa, koji odaju socijalni status, razlika između bogatih i siromašnih u Australiji može da se izmeri i po količini jedne sorte kupusa koja se nađe na tanjiru. Ne, nije stvar u kupusu, već u posvećenosti zdravoj ishrani.

Imućniji koji obično žive u bogatim predgrađima, troše ogromne količine novca na organsku hranu, za određene namirnice i uglavnom žive sličnim životnim stilom. Danas je opsesija zdravom hranom zamenila nekadašnju pomamu za fitnesima i teretanama koja je bila na nivou epidemije.

Organic ili vegan? Danas je dominantan trend.

Kada se društvo podeli na klase, ma koliko male razlike bile, za očekivati je da se zna ko kojoj pripada. Ako bi pitali Australijanca da se izjasni kojoj klasi pripada, najčešći odgovor bi bio radničkoj klasi ili srednjoj klasi.

Međutim, u proteklim godinama, nabubrila je ona sačinjena od dobrostojećih skorojeviće tzv. „cashed-up bogans”. Jedna nova klasa među kojima postoji razlika prema tome čime se bave, kako govore i, najznačajnije, šta kupuje.

(Zorica Marinković, Sidnej, Australija, „Politika“)