U trendu

Brižne i nežne majke

U maju ili junu košute na svet donose obično jedno, a ređe dva teleta s nizom belih pega. Čim se rodi, košuta ga celog oliže, tako da brzo bude suvo. Tele će nekoliko dana ostati na istom mestu – sve dok ne bude u stanju da sledi majku. Košuta se stalno zadržava u njegovoj blizini. Ona je dobra i brižna majka i čuva ga od mnogih opasnosti koje mu prete, neprestano ga opominje i zove.

U prvo vreme, dok tele ne može brzo da se kreće, u slučaju opasnosti priljubi se uz zemlju, uzdajući se u svoju zaštitnu boju i mogućnost da će ga ona spasti. Tek kasnije košuta i tele beže zajedno. Lisicu ili psa, ako se pojave u blizini teleta, košuta potera uzdignutih ušiju i podignutih i ispruženih prednjih nogu. Njene prednje noge sa oštrim papcima opasno su oružje kojim može i da im polomi kičmu.

Košuta se vraća u krdo tek kada tele može da je sledi. Tele brzo raste i dobro se razvija. Slično se odvija i lanjenje i život srne i laneta, ali sa tom bitnom razlikom što srna nije baš toliko snažna majka kao košuta, pa joj je zato i teže da odbrani svoje mladunče, naročito ako ih ima dvoje ili troje.

Otprilike u isto vreme na svet dolaze mladunci gotovo svih vrsta papkara, kao što su, na primer, jeleni kopitari, mufloni, ili kozorozi. Njihove majke imaju slične poteškoće u podizanju nove generacije. Tako je svuda, od planina do ravnica.

Divokoza nađe neko skrovito mesto i tu na svet donese jedno, ređe dvoje, a izuzetno troje jarića. Na tom mestu ostaje dugo sa svojim mladima i ne udaljuje se mnogo. Kada se jare osuši, staje na svoje još nejake noge i kreće se oko majke. Sve dok jare ne ojača toliko da može svuda da sledi majku, ona ga ne izvodi iz skloništa. Divokozama je penjanje urođeno, pa se jare, sledeći majku, brzo uči penjanju i skakutanju po stenama.

Između koze i jareta vlada velika ljubav. Jare je toliko privrženo majci da je ne napušta ni ako ona strada, pa se ponekad desi da i samo ugine pored nje. Međutim, često se ispolji materinska ljubav druge divokoze koja prihvati i othrani siroče, što nije tako čest slučaj u životinjskom svetu. Orlovi su gotovo jedini koji mogu nauditi divokozama. Oni ih napadaju, naročito jariće, i od toga koliko je divokoza umešna majka zavisi da li će sačuvati potomstvo. Slaba i bolesna divljač je najčešći plen orlova, pa se tako često sprečavaju zarazne bolesti među divokozama.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar