Brzina

Koja je životinja najbrža na svetu? Čovek je to pitanje postavljao mnogo godina unazad. Sa razvojem tehnologije i pronalaskom uređaja za merenje brzine čovek je konačno u stanju da odgovori na pitanje kojom se brzinom životinje kreću. Takođe je shvatio da je najteže kretanje kroz vodu, i to zbog njene gustine. Stoga je i većina njenih stanovnika spora.

Najbrži stanovnici vodenih dubina su ribe. Međutim, nisu samo one brze. Od slatkovodnih riba najbrži je losos. On može da pliva brzinom od 36 kilometara na sat, a to je ujedno i najveća brzina kojom se kreće čovek. Od riba koje žive u našim vodama najbrža je mladica; ona pliva brzinom od 30 kilometara na sat. Štuka dostiže brzinu do 20, mrene do 18, amur i tostolobik od 12, a šaran tek deset kilometara na čas. Morske ribe su mnogo brže od slatkovodnih; tako tune jure niz vodu brzinom od čak 60 km/h. Ipak, najbrži morski plivači su sabljarke, koje mogu da dostignu brzinu od čitavih 90 km/h. Sabljarke ipak nisu jedini stanovnici mora koji mogu da postignu tu neverovatnu brzinu. Glavonošci, kao što su sipe i lignje, mogu, doduše zakratko, da zaplivaju ovom brzinom, i to na poseban mlazni pogon, koji nije čovekov izum.

Na kopnu su ipak stvari umnogome drugačije. Od svih bića koja trče na dve noge, opet je najsporiji, pogađate – čovek. Veliki australijski kenguri skačući postižu brzinu od preko 50 km/h. Najveća ptica trkačica – noj, takođe trči na dve noge, ali dostiže svih 60 km/h. Za veće brzine ipak su potrebne četiri noge. Ko bi rekao da naizgled trapav i spor mrki medved u punom trku dostigne i do 50 km/h. Međutim, pravi šampion u brzini živi u afričkoj savani. To je gepard, mačka koja se po mnogo čemu razlikuje od ostalih mačaka. Izmereno je da u punom trku, koji ne može dugo da traje, gepard dostiže brzinu od čak 140 km/h – neverovatno!

Najbrža stvorenja na našoj planeti su među pticama. Najbolji od svih je sivi soko. U punom naletu na plen soko dostiže i svih 320 km/h. Kada razvije tu brzinu, veliki problem mu predstavlja kočenje. Ako uspe da udari u plen, onda uspe i da se zaustavi. Ukoliko promaši, treba mu veliki manevarski prostor za zaustavljanje; ako njega nema, može mu se desiti da od udara u zemlju ili neki drugi predmet i sam strada. Eto kako brzina može doći glave.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.