U trendu

Bubamara ne voli đurđevak

Svakog proleća priroda nas iznenadi pravim vatrometom boja i mirisa. Odakle cveću svi ti divni i omamljujući mirisi? Naučnici tvrde da su za to odgovorna ulja koja se nalaze u laticama cveća. Prilikom razlaganja tih ulja, dolazi do isparavanja i tada osećamo miris koji ispušta cvet. Razlika među mirisima uslovljena je hemijskim sastavom tih ulja. Međutim, ona su prisutna ne samo u cvetovima biljaka već i u njihovom lišću, kori, korenu, plodovima i semenu.

Zašto cvetovi imaju boju? Biljni pigmenti daju cvetovima, listovima, plodovima i stablu crvenu, plavu ili ljubičastu boju. Žuta, narandžasta i zelena boja potiču od hlorofila, karotina ili drugih pigmenata.

Međutim, sve te jarke boje i mirise priroda nije podarila cveću da bismo mu se mi divili, već da bi biljke njima privukle insekte. Insekti imaju važnu ulogu u oprašivanju biljaka. Ipak, ne dopada se svim insektima isto cveće, tako, na primer, pčela i bubamara neće sleteti na đurđevak, dok je komarcu njegovo belo zvonce i mesto za ishranu i svojevrstan dom. Zevalice ne posećuju ni sitni insekti – nemaju dovoljno snage da se zavuku u njih, ali za pčele ili bumbare to ne predstavlja nikakav problem. Mnogi cvetovi otvaraju se i ispuštaju miris samo uveče, a oni privlače, naravno – noćne leptire.

Zanimljivo je i to da insekti nikada neće pobrkati cvetove. Oni će poleteti uvek ka onom u kome se nalazi odgovarajuća i lako dostupna hrana za njih. Različiti cvetovi otvaraju se u različito vreme. Tako jedni otvaraju svoje cvetne krunice rano ujutro i zatvaraju ih kada je sunce u zenitu, dok se drugi bude u toku dana ili tek predveče. Danas je veoma poznat čuveni cvetni sat švedskog botaničara Karla Linea. U njegovoj cvetnoj leji raslo je cveće čije su se latice otvarale određenim redosledom, od tri do pet časova ujutru, pa sve do pola noći. Tako možete preko celog dana uživati u predivnom šarenilu cveća.