U trendu

Čizma glavu čuva

Iako su ljudi razmišljali o odeći i tragali za njom skoro od svog nastanka, o stopalima nisu vodili toliko računa. Zato je i prošlo mnogo vekova dok nisu stvorene prve cipele. Nekoliko milenijuma pre naše ere ljudi su, a naročito oni u hladnijim krajevima, obavijali stopala životinjskom kožom, jer je to bio jedini način da sve delove svog tela zaštite od mraza i smrzavanja. Zato u toplijim krajevima briga za stopala nije ni postojala – tamo su svi hodali bosi.

Tako su i na mnogobrojnim egipatskim freskama i skulpturama kraljevi prikazivani u skupocenoj odeći, ali bosonogi. Sandale od kože ili od pletenih vlakana, kako se pretpostavlja, pojavile su se oko 1.500 godina pre naše ere. Drevni Egipćani, Sumeri i Asirci išli su čak i u bojeve bosi. Neki crteži svedoče da su stari Grci u ratove išli bez odeće, ali su zato imali specijalne štitnike za cevanice, nalik oklopima.

Međutim, prva obuća pojavila se baš u antičkoj Grčkoj. Kako je tamo toplo vreme, nosile su se, naravno, sandale. Obućari su pravili sandale tačno po meri, i to na licu mesta. Ocrtavali bi mušterijino stopalo na koži koju bi potom sekli i obrađivali. Žene su najčešće nosile papuče, dok su za putovanje pravili posebne cipele. One su bile duboke do članaka, a na prednjem delu imale su specijalno napravljene trake.

Prve cipele u zapadnom delu Evrope nastale su u bronzano doba. Evropejci su zimi najčešće nosili čizme. Iako nisu bile tople, niti su štitile od zime, bile su jako popularne, jer su bile izuzetno lepog izgleda. Dugi niz vekova cipele su pravljene ručno, pa zbog toga nije ni postojao veliki izbor modela. Ekskluzivnija obuća, rukom ukrašena i napravljena od skupocenih materijala, bila je namenjena višim društvenim slojevima. Godine 1846. pronađena je šivaća mašina, uz pomoć koje je posao pravljenja cipela znatno olakšan. Sa industrijskom proizvodnjom obuće na tržištu su se pojavili najrazličitiji mogući modeli cipela, čizama, papuča i sandala.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.