Čudno neko povrće

Lubenice i dinje su omiljene u ove letnje dane. Mogu se pohvaliti i izgledom i ukusom. Međutim, da li ste znali da pripadaju istoj porodici kao i tikvice, krastavci i bundeve, pa se ne ubrajaju u voće već u povrće?
Velike lubenice s čvrstim crvenim jezgrom idealne su za gašenje žeđi u vrelim danima. Ima ih duguljastih i okruglih, s debelom i tankom korom. Zavisno od sorte, kora je svetlo ili tamno zelena, ima bele pruge ili mrlje.
Dinja Charentais je najmanja, ali istovremeno i najukusnija u svojoj sorti. Nežnonarandžasti mesnati deo ploda dinje je veoma sočan, a ima ukus koji podseća na mešavinu ananasa i papaje. Da je dinja zrela pokazuje njena svetložuta kora, kao i intenzivan, karakterističan miris.
Tendral dinja se kao i medne dinje uzgaja najviše u Španiji. Ima oblik lopte za ragbi, a kora joj je zelena i glatka, s tamnozelenim mestimičnim mrljama. Bledozeleno meso joj je čvrsto i slatko.
Dinja pomorandža nastala je ukrštanjem dveju sorti, i to Hony Dew i Ogen dinje. Svetloroze do narandžasta boja ploda ima prijatan voćni aromatičan ukus. Kora joj je čvrsta i glatka kao i kod medne dinje. Nema nijednu brazdu po sebi.
Ispod glatke i jarkožute kore mednih dinja krije se veoma slatko, svetlozeleno i svetložuto meso voćke. Zreli plodovi imaju divnu aromu i ukus koji podseća na med. Služi se kao predjelo uz pršut ili dodatak raznim salatama. Naravno, i sama dinja je posebno ukusna.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.