U trendu

Da je svet poslušao ovog arhitektu, Jadransko more i Mediteran ne bi danas postojali (video)

Pre nešto manje od jednog veka, u predvečerje Drugog svetskog rata, tadašnja nemačka elita raspravljala je o ideji stvaranja superkontinenta koji bi činile današnje Evropa i Afrika. Imaginarni kontinent čak je imao i ime – Atlantropa.

Zvuči suludo iz današnje perspektive, ali tih dvadesetih godina Atlantropa je bila više nego aktuelna ideja. O tome svedoči i obimna dokumentacija o Atlantropi, isečci iz brojnih geografskih magazina, kao i čitave mape potencijalnih evropskih gradova u Africi koje se čuvaju u Minhenskom muzeju. Tvorac ideje o superkontinentu je nemački arhitekta Herman Zergel.

Kako bi Antlantropa uopšte nastala? Prema ideji njenog tvorca, isušivanjem celog Mediterana. Finalni nacrti Atlantrope otkrivaju da bi Mediteran bio podeljen na nekoliko delova koji podrazumijevaju i branu na Gibraltaru, dve brane na reci Kongo, kao i stvaranje mora u Čadu i Kongu. Tako bi milionima Evropljana bilo omogućeno da pronađu bolji život u Africi i na kraju dominiraju Crnim kontinentom, što je u doba rasizma i kolonijalizma bila potpuno prihvatljiva ideja.

Iako se ta ideja danas vezuje za fašiste, ono što je Atlantropu činilo tako privlačnom jeste vizija „mira u svetu“, koju je projekt zastupao, uz jednostavno tehnološko rešenje (izgradnju brana i mostova).

Baza superkontinenta bila bi džinovska hidroelektrana, koja bi energijom napajala najveći deo oba kontinenta, a nezavisno veće imalo bi ovlaštenje da uskrati energiju svakoj državi koja bi postala pretnja po svetski mir.

Osim toga, Zergelov plan iziskivao je od svake države da u realizaciju projekta uloži toliko novca da nijednoj ne bi ostalo dovoljno da finansira rat.

Iz današnje perspektive ova ideja deluje kao utopija ili naučnofantastični film, ali Zergel je toliko verovao u nju da joj je posvetio veći deo života. Promovisao je svoje ideje širom sveta, kroz štampu, radio, filmove, izložbe, pa čak i operu koja se zvala „Atlantropska simfonija“, piše „Atlas Obscura“.

Napisao je nekoliko knjiga o toj temi, prvu „Panropa projekt“ objavio je 1929. godine, u kojoj je opisao isušivanje Mediterana i navodnjavanje Sahare. Tu ideju razradio je na nov način u knjizi „Atlantropa“. Još četiri knjige napisao je o svom utopijskom projektu do svoje smrti 1952. godine.

Njegova vizija, naravno, nikada nije provedena u delo. A da jeste, pitanje je šta bi ostalo od Jadranskog mora i celog Mediterana, pa i ko zna kako bi Evropa i Afrika danas izgledale i kako bi se migracije odvijale

Napišite komentar