U trendu

Da li smo postali zavisni – društvene mreže stvorile epidemiju usamljenosti i depresije?

Iako su društvene mreže prvobitno obećavale povezanost i socijalnu interakciju, sve više mladih se suočava sa dubokom usamljenošću i depresijom dok skroluju kroz svoje feedove. Umesto da osećaju radost ili saosećanje prema sreći drugih, često se suočavaju sa osećajem zavisti, ljubomore i čak osude. Ovo nije samo posledica konzumiranja savršenih slika i života drugih koje su često nerealne, već i nedostatka stvarne interakcije i dubljih međuljudskih odnosa.

Studije su pokazale alarmantne trendove – nivoi anksioznosti, depresije i nepoverenja među mladima su u porastu. Vreme provedeno pred ekranom, naročito na društvenim mrežama, sve više zamenjuje aktivnosti na otvorenom i prave socijalne interakcije. Ova izolacija dovodi do osećaja isključenosti i nedostatka pripadnosti, što dodatno pogoršava mentalno blagostanje mladih.

Jedan od ključnih problema je nedostatak empatije koji se javlja kod mladih koji su često skloni saosećanju sa drugima u stvarnom životu, ali manje u virtuelnom svetu. Ovo dalje podriva razumevanje i poštovanje drugih, što može dovesti do nepoverenja i izolacije.

Osim toga, istraživanja su pokazala da korišćenje društvenih medija može izazvati pad samopouzdanja kod mladih, jer su konstantno izloženi savršenim slikama i životima drugih, čime se stvara osećaj nedostatka i neuspeha.

Zbog svega ovoga, potrebno je preduzeti sistematske korake kako bi se rešili negativni uticaji društvenih medija na mentalno zdravlje mladih. To uključuje pravilno obrazovanje o zdravoj upotrebi društvenih mreža, podršku porodica i škola, kao i angažovanje regulatornih tela i platformi društvenih medija kako bi se zaštitilo mentalno blagostanje mladih i promovisala pozitivna i odgovorna upotreba tehnologije.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.