Dekorativna magnolija

Plodovi magnolije sačinjavaju šišarkast skupni plod. Pojedinačni plod je mešak, koji posle sazrevanja puca po šavu. U doba zrelosti semenke vise na dugim nitima; spolja su mesnate i crvene. Spoljašnja semenska ljuska je tvrda, a unutrašnja tanka i poput membrane; obavija debeli mesnati deo sa hranljivim materijama. Plodovi dozrevaju krajem leta i početkom jeseni. Skupljanje počinje polovinom septembra ili u oktobru, kada se plodovi otvaraju. Sakupljaju se sa stabla, stresaju se na tlo ili se sa tla sakupljaju oni tek otpali. Sabiranje treba početi čim plodovi dobiju crvenu ili rđasmeđu boju, što zavisi od vrste. Seme ubrzo ispada iz ploda.

Rano sabrani plodovi prosušuju se nakon razastiranja u tankom sloju. Za nekoliko dana oni se otvore i seme se lako izvadi. Mesnati deo semena odstranjuje se gnječenjem u vodi ili trljanjem na situ i ispiranjem. Nakon kraćeg površinskog sušenja, seme je spremno za upotrebu. Mesnati deo se može ostaviti na semenu, ali ga treba pravilno osušiti, jer je jače sušenje štetno. Čisto seme ili seme sa osušenim mesnatim delom može se čuvati nekoliko godina u hermetički zatvorenim posudama, na temperaturi od nula do pet stepeni. Seme magnolije potpuno gubi klijavost ako se zimi čuva na temperaturi svoje okoline.

Magnolijino seme seje se u jesen ili u proleće nakon stratifikacije. Stratifikacija znači čuvanje semena u sanducima sa tresetom i peskom na temperaturi od pet stepeni. Dužina čuvanja semena u ovakvim uslovima zavisi od vrste i kreće se od 90 do 180 dana. Seje se u peskovito ili tresetno tlo. Jesenje biljke treba zaštititi od promrzavanja. Zbog opasnosti od izmrzavanja, preporučuje se prolećna setva. Dubina setve je oko pola centimetra. Biljčice treba zalivati do potpunog nicanja i zaseniti do kraja leta prve godine.

Magnolija ima više vrsta, i zimzelenih i listopadnih. Razlikuju se po visini i po obliku. Neke su žbunovi, dok se druge ubrajaju u drveće koje može da naraste do 25 metara. Sve magnolije su veoma dekorativne i cenjene u ozelenjavanju. Zahtevaju duboka, umereno vlažna i dobro drenirana zemljišta. Većina loše podnosi kreč u zemljištu. Otporne su na mraz i dobro podnose dim i prašinu, te se mogu gajiti i u gradskim uslovima. Sade se u parkovima i kućnim vrtovima, najčešće pojedinačno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.