U trendu

Deset izgubljenih svetskih blaga za kojima se i dalje traga

Mnogobrojne istorije i legende govore o neprocenljivom blagu iz celog sveta kome niko ne može da uđe u trag. Ipak, one imaju veliki značaj za istoriju i dalje golicaju radoznalost kod avanturista i strasnih istraživača.
Izgubljena blaga

1. Grobnica Džingis-kana

Smrt Džingis-kana je tajna. On je umro 1227. godine tokom pohoda duž Žute reke u Jinčuan. Razlog njegove smrti nije poznat. Nameće se zaključak da je podlegao ranama tokom boja. Italijanski istraživač Marko Polo je smatrao da sve rane nisu nastale od neprijateljskih strela, već je za to kriv i pad sa konja tokom lova.

Nastalo je mnogo različitih verovanja i priča koje se teško mogu razlikovati od fikcije. Istoričari tvrde da je veliki kan nekoliko godina pre svoje smrti poželeo da se sahrani u grobnici na planini Burhan-Haldun u Mongoliji. Posle smrti telo su vojnici prevezli u njegovu domovinu, gde je sahranjen prema njegovoj želji: bez mauzoleja, hrama i bez nadgrobnog spomenika.

Prema legendi, svaki vojnik je ubijen posle sahrane, kako ne bi mogao da oda tajnu grobnicu. Drugo verovanje je da su mu predani i verni ljudi pustili na hiljade konja oko grobnice kako bi sakrili i najmanji trag njegovog groba. To mesto je uvek bila najveća tajna i čak posle nekoliko vekova istraživanja i iskopavanja i danas se smatra svetim.

2. Blago vitezova-templara

Vitezovi-templari su bili jedni od prvih vojnih zvanja u Evropi, osnovani 1119. godine. Njihov osnovni cilj je bio da podrže novo Jerusalimsko kraljevstvo protiv suseda Muslimana i da zaštite hrišćanske hodočasnike koji posećuju sveta mesta.

Vremenom su dobili veliki uticaj i bogatstvo. Videvši pretnju od templara, Filip Četvrti je dobio podršku Pape, da se obračuna sa njima. Tokom 1307. godine je uhapsio najuticajnije vitezove i osvojio njihovu riznicu, koja je bila prazna. Šta je blago templara i gde se ono nalazi je misterija, koja očarava svet već sedam vekova.

3. Izgubljeni Holanđanin

Rudnik „Izgubljeni Holanđanin“ se nalazi blizu Feniksa i američkoj državi Arizona. Holandski rudnik, je rudnik zlata, koji je pronašla moćna meksička porodica početkom 1880-ih godina. Tokom niza godina oni su u tajnosti vadili zlato iz tog rudnika, do trenutka kada su skoro celu porodicu ubili Apači.

Poslednji čovek, koji je najverovatnije video rudnik, je nemački imigrant Jakob Valjcer, koji ga je pronašao sa svojim partnerom krajem 1800.-ih godina i sakrio deo zlata negde u planini. On je umro 1891. godine i samo je jednom čoveku rekao tačnu lokaciju rudnika. To je bio njegov komšija koji je brinuo o njemu.

Mnogi su bezuspešno pokušavali da pronađu komšiju. Rejon i mesto na kome se nalazi blago se smatraju prokletim, jer mnogi koji su pokušavali da ga pronađu se nisu vratili.

4. Biblioteka moskovskih careva

Smatra se da se u biblioteci moskovskih careva čuvala legendarna kolekcija starih knjiga. Poznata je kao biblioteka Ivana Groznog, koja je nestala posle njegove smrti.

Izgubljena biblioteka je ostala nerešena zagonetka za istoričare i arheologe. Do danas nema pouzdanih dokaza da je ona i zaista postojala. U biblioteci je bilo oko hiljadu knjiga, jedinstvena remek dela grčke i rimske literature, koje je nasledio ruski car od svoje bake Sofije, koja je biblioteku donela u Moskvu iz Rima.

Car je važio za surovog vladara. On je biblioteku obogatio retkim rukopisima iz cele Evrope, među kojima je i 42 toma „Istorije Rima“ Tit Livija, od kojih je danas poznato samo 35, kompletnu verziju traktata Cicerona „De Re Publica“, koji se delimično sačuvao i mnoge druge stare rukopise.

Prema legendi, Ivan Grozni je kolekciju sakrio negde u Moskvi. Posle njegove smrti 1584. godine niko nije znao gde je ona i da li uopšte i postoji. Samo se može pretpostaviti koliko će se promeniti istorija, ako ova riznica knjiga nekada bude pronađena.

5. Ćilibarska soba

Ćilibarska soba, simbol ruskog i nemačkog remek dela, bila je ponos Romanovih. Tajno je nestala tokom Drugog svetskog rata i do danas nije pronađena. Dok ruski umetnici i naučnici ponovo je stvaraju u 21. veku, mesto na kome se nalazi originalna Ćilibarska soba i dalje izaziva razne kontroverze.

Petar Veliki, prvi ruski imperator koji je vladao od 1682. do 1721. godine, poznat je kao veliki ljubitelj neobičnih predmeta. Njegova kolekcija unikatnih predmeta, Kunstkamera, sadrži neverovatne eksponate od minerala do ljudskih embriona, izložena je u Sankt Peterburgu.

U periodu vladavine Petra Velikog svaki monarh u Evropi je znao da je najbolji način da se ugodi ruskom caru je da mu se pokloni nešto neobično. Tako je Fridrih Vilhelm Prvi Pruski 1716. godine poklonio ruskom imperatoru sobu, koju su projektovale najbolje pruske arhitekte baroka i skulpture ukrašene ćilibarom i zlatom. To je bila čuvena Ćilibarska soba, koja je kasnije, zbog neverovatne lepote, nazvana osmim svetskim čudom.

Tokom perioda vladavine Adolfa Hitlera Nemačka je zvanično objavila, da su mnoga umetnička dela, uključujući Ćilibarsku sobu, bila ukradena. Prema rečima nemačkog istoričara umetnosti Alfreda Rode, koji se, navodno, brinuo i Ćilibarskoj sobi kada je bila ukradena, ona je bila oštećena tokom bombardovanja Kenigsberga 1944. godine. Sovjetska vojska nije pronašla delove sobe prilikom zauzimanja grada.

6. Zavetni kovčeg

Zavetni kovčeg je jedan od najmističnijih predmeta koji se spominju u Bibliji. Prema opisima u Bibliji, to je bio sanduk, napravljen od bagremovog drveta i prekriven zlatom, što simbolizuje prisustvo Boga među ljudima. Unutra se čuvala zlatna činija sa manom, Aronov štap i dve ploče sa napisanim Božjim zapovestima, koje je primio prorok Mojsije na Sinajskoj gori.

Jevreji su kovčeg prevezli u Obećanu zemlju i zahvaljujući njegovim natprirodnim moćima, Jahvin narod bio je nepobediv. Njegova moć je isušila reku Jordan kako bi Izraelci prešli i poslala bolesti Filistejcima, koji su se usudili da se bore sa izabranicima Božjim.

Kovčeg je postojao i u periodu vladavine cara Josija u sedmom veku pre naše ere. Smatra se da je izgubljen u periodu kada je vavilonski car Navuhodonosor 587. godine pre naše ere osvojio Jerusalim. Možda se to dogodilo i ranije, jer nije spominjan kao blago koje je ukradeno iz Solomonovog hrama. Prema Božijoj volji Izraelci nikada nisu napravili kovčeg i njegova tajna je zauvek izgubljena.

7. Faberže jaja za porodicu Romanovih

Petar Karl Faberže je bio ruski juvelir francuskog porekla. Poznat je po predivnim radovima, a posebno po popularnim jajima Faberže. Carska tradicija prikupljanja Faberže jaja počela je sa carem Aleksandrom Trećim, koji je 1885. godine zakazao dekorativno jaje za Uskrs na poklon svojoj ženi, Mariji Fjodorovnoj.

Ona je primetila da je jaje napravljeno od belog zlata, ali u jajetu je bilo i nekoliko iznenađenja. Unutra je bilo žumance od zlata. Kao i ruske matrjoške, žumance se otvaralo i u njemu je bila zlatna kokoška sa očima od rubina. U zlatnoj kokoški je bila minijaturna kopija imperatorske krune od zlata i brilijanata, a takođe i mali rubin, koji je imperatorka nosila kao privezak na lančiću. Ovo originalno jaje se naziva „Kokoška“.

Od tog dana Faberže je morao da jednom godišnje pravi jaje za Aleksandra Trećeg sve do njegove smrti. Smatra se da ih je bilo oko 70, ali tajna je u tome, što je osam jaja nestalo. Ovu tradiciju je nastavio i Nikolaj Drugi, koji je zakazao 44 jaja.

Tačan broj jaja Faberže nije poznat, jer su ona izrađivana i za druge bogate ruske porodice.
Faberže jaje se ceni u milionima dolara, a ona koja su nestala, ako budu pronađena će imati još veću cenu.

8. Dragocenosti kralja Jovana

Engleski kralj Jovan (1166 – 1216) je voleo da prikuplja dragocene predmete. Tokom 1215. godine je otišao u Lin u rejon Norflok koji je bio od blata. Tamo se razboleo i odlučio je da se vrati u zamak Njuark kako bi se lečio. Odlučio je da krene putem koji je bio duži, ali bezopasan, a vojnici su odlučili da idu kraćim, ali opasnim putem kroz blato, ponevši sa sobom dragocenosti, lične stvari i krunu kralja, koju je nasledio od njegove babe nemačke imperatorke.

Njegova kočija sa dragocenostima je izgubljena i nikada nije nađena. Kralj je umro posle nekoliko dana. Blago cara Jovana se smatra najvećim kraljevskim blagom u istoriji. Da li je ono zaista izgubljeno u blatu ili su ga ukrali kraljevi rođaci, je i dalje zagonetka.

9. Izgubljeno zlato Inka

Mnoge legende govore o izgubljenom gradu Paititi civilizacije Inka. Upravo je ovde civilizacija Inka sakrila blago tokom evropske invazije na Južnu Ameriku. Prema istraživanjima Zlatni grad se nalazi u džungli Perua. Pronađen je veliki broj naselja

U kojima su otkrivene informacije o postojanju grada Paititi.

Naučnike i arheologe i danas muči pitanje da li je i taj grad legenda, kao što je i Eldorado, ili su ta dva grada zapravo jedan.

10. Bakarni svitak sa Mrtvog mora

Na severu Mrtvog mora nedaleko od grada Kalja u Palestini, nalazi se Kumranski arheološki spomenik. Upravo je ovde 1946. godine beduin pronašao Svitak sa Mrtvog mora. Kasnije je pronađeno jedanaest pećina u kojima je pronađeno 972 teksta pergamenta i papirusa i dva neobična svitka bakra, koja verovatno predstavljaju dva dela istog artefakta.

Bakarni svitak je pronađen 1952. godine u trećoj pećini, koji se razlikuje ne smo po materijalu od koga je napravljen već i po sadržini. Ispostavilo se da je to spisak od 64 mesta na kojima se, navodno, krije značajna količina zlata i srebra.

Nažalost, tragovi opisa mesta nisu pronađeni. Iako mnogi istoričari veruju da su deo blaga možda pronašli Rimljani tokom njihove invazije na region, pretpostavlja se da neka od ovih nalazišta nikada nisu otkrivena.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.