Dok nas smrt ne rastavi

Mlada i mladoženja primaju čestitke pošto su izgovorili sudbonosno „da“ i stupili u novi, zajednički, život. Kako godine promiču, ređaju se jubileji u njihovom bračnom životu.

Već sam svadbeni dan je jubilej. To je zelena svadba, jer se za taj dan pletu zeleni venci kojima se ukrašava budući zajednički dom. Posle svadbe, najpre dolaze Mladenci, a slave ih parovi koji su se venčali između dva praznika. Nakon godinu dana, dolazi prva godišnjica braka, ili cicana svadba, jer se smatra da je posle godinu dana život supružnika postao skladan i jednostavan kao cic. Peta godišnjica braka je drvena svadba i tada oni koji su pozvani na proslavu daruju slavljenicima poklone od drveta.

Sedma godišnjica braka je bakarna svadba. Tada se obično ne pravi veselje za goste, već supružnici slave sami i tom prilikom jedno drugom poklanjaju bakarni novčić – za dug i srećan zajednički život. Godinu dana kasnije, na red dolazi limena svadba, na kojoj se slavljenicima poklanjaju limene stvari. Onda je na redu Dan ruža – deseta godišnjica. To je već povod za pravo veselje, ali svi oni koji su tog dana pozvani na proslavu moraju da budu zakićeni crvenom ružom. Slavljenicima se poklanjaju crvene ruže. Dve i po godine kasnije, slavi se niklena svadba, koliko da podseti supružnike da treba da se miluju da bi sijali kao nikl.

Petnaesta godišnjica je staklena svadba. Supružnicima se poklanjaju stakleni predmeti, a njihovi odnosi i dalje treba da su čisti kao staklo. Posle 20 godina zajedničkog života, smatra se da od prvobitnog posuđa i tanjira nije ostalo ništa, pa gosti jedu iz novog porculanskog posuđa. Zato se ovaj praznik i naziva porculanska svadba.

Na srebrnu svadbu – četvrt veka zajedničkog života, poziva se sva rodbina. Kao i na venčanju, supružnici stavljaju jedno drugom na prst pored zlatne i srebrnu burmu, a ukrasni venac od zelenog lišća zamenjuje se srebrnim vencem. Pet godina kasnije, na red dolazi biserna svadba, kada muž kupuje ženi ogrlicu od pravih bisera. To, istina, košta, ali ljubav nema cene. Rubinska svadba slavi se 40 godina posle venčanja. Tom prilikom suprug ukrašava verenički prsten koji je nekada poklonio izabranici svog srca rubinom, kamenom vatrene ljubavi koju još gaji prema njoj.

Najzad, posle 50 godina zajedničkog života, supružnici slave zlatnu svadbu i tada stare burme zamenjuju novim, opet zlatnim, naravno. Deset godina kasnije, dakle, nakon 60 godina, slavi se brilijantska svadba – garancija da više ništa neće rasturiti srećan brak supružnika. Posle toga, postoje još tri prilike za slavlje, a to su gvozdena i kamena svadba, kao i svadba u znak zahvalnosti.

Na kraju, kao kruna bračnog života, ostala je krunidbena svadba. Proslavlja se, ko je te sreće i dugog veka, posle celih 75 godina zajedničkog života.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.