Donosilac radosti

Pivo je sigurno nastalo spontano, kada je neko slučajno probao fermentisanu mešavinu nalik na ječmenu kašu. Pojava hleba stimulisala je proizvodnju piva jer se oba proizvoda prave od iste cerealije. U novom kamenom dobu pravljena je specijalna vrsta hleba za koju je bila neophodna fermentacija. Hleb je pravljen od proklijalih mlevenih zrna žitarica. Klijanje, naime, omogućava da enzimi pretvore deo skroba u šećere kao što je maltoza, koja je veoma korisna za fermentaciju. Ista mešavina može da se koristi za pravljenje piva delimičnim pečenjem hleba, a potom njegovim rastvaranjem u vodi. Na visokim temperaturama u Egiptu i Iraku bilo je dovoljno samo nekoliko dana fermentacije. Zatim bi se hleb cedio i napitak je bio spreman za pijenje. Muškarci pivo piju kroz duge cevi, kako je prikazano na pečatu iz Bahreina, u Arapskom zalivu, oko 2.000 godina pre naše ere.

Hleb i pivo su se uveliko pravili i konsumirali u ranim urbanim civilizacijama Egipta i Iraka. Prvi veliki ljubitelji piva bili su Sumeri drevnog Iraka. Oni su pravili i vino od urmi i od grožđa, ali im je pivo bilo omiljeno piće. Jedna grčka legenda kaže da je Dionis, grčki bog vina, pobegao iz Mesopotamije jer su njeni stanovnici bili jako naklonjeni pivu. Ono je toliko bilo popularno da su Sumeri, osnivači civilizacije Mesopotamije, koristili i do 40 odsto žetve za njegovu proizvodnju. Obični radnici u hramovima dobijali su sledovanje od oko litar dnevno, dok su oni na višim položajima dobijali čak pet puta više, od čega su većinu prodavali radnicima. Mnogo gušće od današnjih, prečišćenih piva, pivo koje su pili drevni Mesopotamci, pored toga što je opijalo, bilo je i značajan izvor hranljivih sastojaka. Bogato vitaminom B-12, ono je bilo korisno u ishrani koja je sadržala veoma malo mesa.

Prvi proizvođači piva bile su uglavnom žene, koje su ga pravile kod kuće, gde su ga i prodavale. Čuveni zakonik vavilonskog kralja Hamurabija iz oko 1750. godine pre naše ere pokušao je da reguliše te neformalne barove. Sigurno je da je bilo pritužbi, pa je Hamurabi na njih odgovorio uvođenjem kontrolisanja cene piva. Žene koje su više naplaćivale kažnjavane su bacanjem u reku. Ukoliko bi dozvolile odmetnicima od zakona da piju u njihovoj kući i pri tom ih ne bi prijavile vlastima, kažnjavane su smrtnom presudom. Očigledno je da su pivare u tim vremenima bile mesta za okupljanje svakojakih tipova. Jedan egipatski papirus iz 1400. godine pre naše ere upozorava pivopije na opasnosti od neopreznih razgovora u barovima: „Nemojte se opijati na mestima gde se pije pivo, jer će ljudi oko vas ponoviti reči koje su vam izašle iz usta, a niste bili svesni da ste iz izrekli.“

Egipćani su pravili mnoge vrste piva sa slikovitim imenima, kao što je „donosilac radosti“, „lepota“ i „nebesko“. Lekari su preporučivali osvežavajuća piva od rutvice, šafranike i mandragore.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.