Gde je broj deset?

Još u drevnoj Mesopotamiji i Kini ljudi su posmatrali nebo i zvezde na njemu. To vreme može se nazvati i početkom astronomije. Tako je čovek mogao da zapazi Sunce i Mesec, ali i planete Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Naravno, sve to bilo je moguće videti pod povoljnim vremenskim uslovima.

Sa pronalaskom teleskopa, vidno polje na nebu znatno se povećalo. Zahvaljujući njemu, astonomi su otkrili mnoga nebeska tela kao što su zvezde, asteroidni pojas između Marsa i Jupitera i brojne satelite. Sve do 1781. godine bilo je poznato samo šest planeta: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter i Saturn. Tada je engleski muzičar, ali i veliki zaljubljenik u astronomiju – Heršel, otkrio još jednu planetu. Bio je to Uran. Kasnije je nemački astronom Gal otkrio i Neptun. Na sličan način, posle velikog truda i pretrage neba, Tombo 1930. godine pronalazi i devetu planetu – Pluton.

U drugoj polovini prošlog veka teleskopima su se pridružile i kosmičke letilice. Ubrzo zatim počela su da se ređaju i brojna otkrića u vezi sa planetama i njihovim pratiocima. Pronađeno je više od 60 satelita nama poznatih planeta. Ipak, i pored toga i ogromnih napora tokom više od 70 godina, lista Sunčevih planeta nije proširena otkrićem desete planete.

Tek 2002. godine astronomi Braun i Truhiljo uočavaju jedno nebesko telo, upola manje od Plutona. Tako je svet tog 7. oktobra 2002. godine saznao da postoji hipotetička planeta X i da je ona dalja od Plutona. To nebesko telo dobilo je ime Kvavor, po osnivaču plemena Tongva, koje je nekada živelo u Kaliforniji. Ovaj ledeni patuljak je tri puta manji od Meseca, ali je zato veći od svih asteroida Sunčevog sistema zajedno. Međutim, utvrđeno je da Kvavor nije deseta planeta, već asteroid iz Kjuperovog pojasa.

Do sledećeg važnog pronalaska u vezi za desetom planetom došlo je 14. novembra 2003. godine. Tada su Braun, Truhiljo i Rabinovič otkrili na nebu jednu svetlu tačku koja se sporo pomerala. Pokazalo se da ona odgovara nebeskom telu prečnika oko 1.800 kilometara, najhladnijem i najudaljenijem telu od Sunca. Da bi svetlost stigla do njega, potrebno joj je pola dana. Jedno njegovo kruženje oko Sunca traje čak 10.500 godina. Ono je dobilo ime po eskimskoj boginji mora – Sedna. Međutim, i za Sednu astronomi tvrde da je asteroid, a ne planeta.

Napišite komentar