U trendu

Gde putuju astroturisti?

Astroturizam? Šta je to? Samo ime kaže – turističko putovanje izvan granica naše planete i nova grana privrede. Bez obzira na činjenicu da još niko nije išao u ovakav turistički pohod, postoji više agencija koje reklamiraju ovakvu vrstu usluge i koje rade na tome da putovanja u orbitu postanu dostupna ne samo astronautima, već i „običnim“ ljudima.

Prošla godina je bila rekordna kada je u pitanju turizam – čak 657 miliona ljudi je putovalo van granica svoje domovine i skoro da ne postoji kutak naše planete u koji nisu stigli. „Izleti“ na Himalaje i krstarenja oko Arktika su bile primeri destinacija koje su nekad bile rezervisane samo za istraživače i avanturiste, a danas su dostupne i onima koji nisu ni jedno, ni drugo, a žele da vide ovakve pejzaže. Što se tiče zarade, 2000. godina je takođe nadmašila sve prethodne – u sektoru internacionalnog turizma je „obrnuto“ 450 milijardi dolara. S obzirom na to da ljudi sve više troše na putovanja i da se njihovi apetiti povećavaju, došlo se i na ideju o realizaciji turističkih putovanja u orbitu naše planete.

Jedna od najozbiljnijih kompanija na polju astroturizma je MirCorp, mešovita, američko-ruska kompanija sa sedištem u Holandiji. Njen plan je organizovanje komercijalnih putovanja spejsšatlovima ili teretnim brodovima do svemirskih stanica u orbiti. Početkom ove, 2001. godine, prvo takvo putovanje je trebalo da bude izvedeno, ali su se planovi izjalovili. Naime, ova je kompanija računala na rusku svemirsku stanicu „Mir“, koja će zbog tehničkih problema i prevelikih troškova održavanja biti zauvek prizemljena. Prvi astroturista, Dennis Tito, kalifornijski biznismen spreman da plati čitavih 20 miliona dolara za ovakvo zadovoljstvo, neće moći da otputuje na „Mir“, ali ostaje uporan u svojoj želji da se „odlepi“ od Zemlje. MirCorp pregovara sa ruskom vladom oko komercijalnog korišćenja ruskog modula na Internacionalnoj svemirskoj stanici „Alpha“ i nada se da će Dennis-a Tito-a da preveze na to odredište. U međuvremenu on strpljivo čeka, vršeći u Rusiji pripreme za boravak u uslovima nulte gravitacije. Ako sve bude u redu, kalifornijski bogataš će na putovanje krenuti sa kosmodroma „Bajkonur“ i provesti nedelju dana u orbiti.

Cena ovakvog aranžmana je ogromna, ali eksperti procenjuju da bi ona mogla značajno da se smanji do 2004. godine, a da do 2020. godine postane dostupna ne samo izuzetno bogatim pojedincima, već i pripadnicima srednje klase. Pomenuta 2020. je i godina u kojoj će u orbiti postojati „hoteli“ za prihvat i prijatni boravak astroturista.

A šta kažu ankete? Koliko su ljudi zainteresovani za ovakva putovanja i koliko su spremni da plate? Prema ispitivanjima, 100 miliona Amerikanaca bi želelo da se vine u svemir, a njih 3 miliona bi bilo spremno da za takvo zadovoljstvo plati 100.000 dolara. U Nemačkoj je 43% ispitanih izrazilo želju da postane astroturista, a 3% bi na tako nešto potrošili čitavu godišnju platu.

Čini se da će u oblasti astroturizma, Rusija voditi glavnu reč. Vlada pristaje na takve planove, a svemirske agencije „mirišu“ profit. U međuvremenu, dok svemirski turistički letovi ne postanu realnost, u Rusiji se može platiti vožnja Migom-25, na visini od 26.000 metara, gde se i nalazi granica posle koje počinje svemirski prostor. Cena: 10.000 dolara. Pa kako to da je baš Rusija pionir u oblasti astroturizma? Mnogi kao objašnjenje navode nedostatak jasnih propisa i zakona na „Divljem Istoku“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar