Graciozni Južnoamerikanac

Kada su Evropljani stigli u Južnu Ameriku, zatekli su nekoliko stotina miliona primeraka gvanaka – elegantnih i gracioznih životinja dugih, vitkih nogu, bliskih rođaka lame. Gvanako, kao i lama, pripada familiji kamelida. Krzno ovog sisara sastoji se iz dva sloja – oštre spoljne i meke i guste unutrašnje dlake. Spoljno krzno je braonkasto, a unutrašnje belo. Posebnu pažnju privlače krupne i plašljive kestenjaste oči.

Gvanako se hrani travom i lišćem, a pošto živi u sušnim predelima, dugo može da izdrži bez vode. Slično lamama, alpakama i vikunjama i gvanako ima deblju kožu na vratu nego na ostalim delovima tela. Pošto se mužjaci u borbi za ženku udaraju vratovima, koža im je očvrsnula kako bi se smanjila mogućnost da dođe do povrede. Zbog toga u Boliviji kožu s vrata ove životinje koriste za pravljenje cipela. Naročito su ugroženi mladunci, to jest, čulengosi – kako ih zovu Južnoamerikanci, jer ih ljudi ubijaju zbog mesa, kože i vune.

Ova graciozna životinja može se pronaći na teritoriji koja počinje od južnog Perua i prostire se do Ognjene zemlje. Gvanaka ima u Boliviji, Peruu, Paragvaju, Ekvadoru, Čileu i Argentini, a najbrojniji je u Patagoniji. Pošto u ovom otvorenom predelu nema gde da se sakrije, za bezbednost ovog sisara presudne su njegove brze noge – gvanako može da trči brzinom od 60 kilometara na čas. Ovaj južnoamerički sisar može se videti na travnatim poljima, ali i na nadmorskoj visini od 4.000 metara. Gvanako živi u porodičnoj zejednici koju čine mužjak, harem od nekoliko ženki i njihovi potomci.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.