U trendu

Heroj „Đavolje bašte“: Ovaj čovek gradi svom narodu kuće od bačenih flaša (foto, video)

M. D.

Na mestu gde temperatura prelazi 50 stepeni Celzijusa, peščane oluje dodatno otežavaju život Sahravi izbeglica, koje žive u kućama od nepečene opeke i šatorima u kampovima blizu Tindufa u zapadnom Alžiru. Simbolično, ova oblast nosi nadimak „Đavolja bašta“.

https://www.youtube.com/watch?v=FDb_zYCyO1k

Mladi inženjer, Tateh Lehbib (28) pronašao je način da ovim ljudima olakša muke. Sve što je potrebno da bi se sagradile kuće u ovoj suvoj zemlji je 6.000 plastičnih flaša. Flaše se pre gradnje napune peskom i zajedno sa slamom ređaju gusto, tako da oforme čvrstu građevinu.

„Plastične flaše su 20 puta otpornije od nešpečene opeke“, tvrdi mladi inženjer, čiji je projekat podržao i UNHCR sa budžetom od 60.000 evra. On je do sada sagradio 26 kuća, a 80 posto materijala činila je reciklirana plastika, slama, zemlja i karton. Flaše koje čine strukturu zidova su iskorišćene dvolitarske flaše vode ili gaziranih pića koje se mogu naći u kampu ili na otpadu.

„Cilj nam je da olakšamo patnju naroda i da im omogućimo život sa više dostojanstva u ekološkim i održivim domovima“, objašnjava Lehbib.

Slični tekstovi

Zovu ih „pustinjsko mleko“: Samo 4 ploda dnevno jačaju…

Satelitski snimak otkrio afričke pustinje ispunjene milijardama…

Krugovi smrti: Misterija najstarije pustinje sveta (video)

Užasna tragedija: U požaru u porodilištu stradalo osam beba

Nakon što se glavna struktura sagradi, zidovi se prekrivaju cementom i krečnjakom i onda se kreče u belo da bi odbijali sunčeve zrake i održavali sobnu temperaturu hladnom – nekad se temperatura spusti i do 5 stepeni Celzijusa. Da bi se povećao dotok vazduha, krov ima dvostruki sloj: prvi je sačinjen od podmetača koji su sagrađeni od recikliranih flaša, a drugi je cemetni. Takođe, dva prozora koja su različite visine pružaju bolju ventilaciju.

Zaobljeni eksterijer sprečava da se tokom peščanih oluja pesak skuplja na spoljašnjim zidovima što je čest slučaj kod kvadratnih kuća u kampu. Kada je peščana oluja izrazito jaka, dine dosežu i do vrha krova.

Jedan od izbeglica, Mohamed Dalem Hasan (38) koristi ovakvu plastičnu kuću da ugosti prijatelje i posluži im čaj, ali i dodaje da su one prilično zgodne i za popodnevnu dremku. „Rizik od urušavanja je mali“, kaže on. „U kućama od nepečene opeke krov je metalni pa može i da nas zgnječi ako se sruši.“

Sada u ovakvim kućama sklonište tokom najtoplijeg dela dana mogu naći i bolesni i deca, za razliku od kuća sa krovom od cinka koji je najbolji provodnik toplote. U početku su svi bili začuđeni Lehbibovom gradnjom ovakvih kuća ali sada svi žele da znaju kako je boraviti u njima.

Inženjer napominje da se ovakav porodični dom može sagraditi za nedelju dana sa troškovima od oko 250 evra što je znatno jeftinije od ciglanih kuća koje mogu koštati i do 1.000 evra. Lehbib je prvu ovakvu kuću sagradio 2015. godine za svoju baku jer je želeo da joj olakša podnošenje vrućine. Kada nije u Španiji, on boravi u toj istoj kući sa njom.

U početku kaže da su ga izbeglice smatrale „ludakom sa flašama“ jer su bile skeptične da od plastičnih flaša mogu nastati čvrste, stabilne kuće. Sada su u planu i veće kuće koje će imati i kuhinje, a dosta nekadašnjih skeptika je sada uključeno u izgradnju kuća što pozitivno utiče na lokalnu ekonomiju.

Više od 165.000 Sahravi izbeglica poslednjih 42 godine živi u izgnanstvu u području oko Tindufa nakon rata u zapadnoj Sahari. Nakon velike kiše 2015. godine, oko 25.000 izbeglica ostalo je bez doma ili su njihove kuće oštećene, prenosi Newsweek.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.