U trendu

Ipak nije korov

Maslačak nije samo cvetić za gledanje već se može mnogostruko koristiti – kao lek, ali i za ishranu!
Drečavožuti maslačak stvara cvetni tepih na livadama od marta do oktobra. Kad procveta, deca duvaju i rasprše ga u padobrance.
Maslačak i dalje smatraju za korov, prilično neprivlačno. Međutim, odavno se koristi kao lekovita biljka. Stari Grci i Arapi cenili su ga kao odlično sredstvo protiv bolova u stomaku. U srednjem veku se cedilo mleko iz stabljike i koristilo protiv očnih bolesti. U listovima, cvetovima i korenu sadrži različite gorke supstance, vitamine, minerale, holin i inulin, koji pomažu u lečenju hroničnih bolesti zglobova i kože, reume, oboljenja jetre i žučne kese, kao i protiv kamena u bubrezima. Maslačak pročišćava krv i dobar je za prolećnu dijetu za čišćenje organizma. Čaj pokreće organe za varenje, rad bubrega i bešike, pa izbacuje iz tela veliku količinu nataloženih otrova.
Ova biljka ima svoje mesto i u kuhinji, gde je takođe nepravedno zapostavljena. Mladi listovi idealni su za salatu. Ne treba ga brati pored puta i na livadama na kojima se napasaju krave, jer može biti zagađen. Žuti listovi su mekši i manje gorki od zelenih. Listovi mogu kratko da se prodinstaju na malo maslaca s belim lukom i serviraju kao povrće i prilog uz glavno jelo. Dodaju se i u krompir salatu ili špagete s paradajzom kao začinsko bilje. Cvetovi su odlična dekoracija za salate, a od njih se pravi i ukusan sirup, koji može biti odlična zamena za med.
Kao što vidite, svaki deo maslačka – cvet, koren, zeleni i žuti listovi – može se lepo iskoristiti. A još ako sto ukrasite žutim cvetovima maslačka, pa još pripremite i gozbu za svoje prijatelje od ove biljčice, utisak će biti kompletan.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)