U trendu

Istina o „crnoj svadbi“ – najmorbidnijem običaju kod Vlaha

Kult mrtvih jedan je od centralnih kultova kod Vlaha. Zato i ne čudi veliki broj običaja kod ovog naroda koji se vezuju za smrt i sahranjivanje pokojnika. Jedan od tih običaja je „crna svadba“.

Ako se desi iznenadna smrt momka ili devojke koji nisu stigli da za života stupe u brak, porodica pokojnika ili pokojnice može rešiti da organizuje tzv. „crnu svadbu“ – simbolično venčanje koje se obično organizuje nakon sahrane mada može da bude i na sam dan sahrane.

Verenica ili verenik tako pristaje da se “venča” sa preminulom osobom i ostane sa njom “u braku” godinu dana što znači da u tom periodu ne sme da se zaljubi ili da bude u vezi sa nekom drugom osobom jer bi se na to gledalo kao na “preljubu”. Ako osoba sa kojom je pokojnik bio u vezi ne želi da učestvuje u svadbi, može se nađi i drug ili drugarica koji će igrati funkciju mlade tj. mladoženje u zavisnosti od pola preminule osobe.

Kako će izgledati sama “crna svadba” takođe zavisi od porodice koja je organizuje. Ima slučajeva da je reč bila samo o simboličnom odlasku na groblje, ali bilo je i onih koji su običaje poštovali doslovno, pa je mlada bila u venčanici, prijatelji i rodbina su bili svatovi i sa muzikom su došli na groblje. Sve je bilo slično kao i na pravoj svadbi osim činjenice da se svi plakali.

Kako se “crna svadba” raskida?

Nakon godinu dana “crna svadba” se raskida. Reč je o obredu kome uglavnom prisustvuje samo najuža porodica, pa se o njemu i ne zna mnogo.

Etnolozi koji su proučavali ovaj običaj kažu da je sastavni deo obreda okićeni barjak koji se nosi na groblje gde se lomi iznad groba pokojnika i tu ostavlja. Nakon toga, slično kao za daću ili za pomen, ručak se u kući pokojnika nameni za dušu, odigra se kolo i kada se ono završi kaže se da se završila crna svadba.

Mlada ili mladoženja koji su pristali da simbolično budu venčani godinu dana nakon toga više nemaju nikakve obaveze i slobodni su da zasnuju brak i porodicu.

Ranije su prisustvovali i sveštenici SPC

Iako običaj nekima sa strane može izgledati “bizarno” reč je zapravo o duboko potresnom činu koji za cilj ima da olakša bol i porodici i pokojniku. Reč je o drevnoj tradiciji i običaju u kome nema ničeg onostranog ili strašnog, a stručnjaci će vam reći da ga treba isključivo posmatrati kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa naroda. I to, po svoj prilici, ne samo jednog! Iako se uglavnom vezuje za Vlahe ima ga i među drugim narodima, a etnolozi kažu da su ga praktikovali i stari Rimljani.

Ovaj važan deo vlaških običaja danas je u izumiranju. Zabeleženo je da je poslednja “crna svadba” organizovana 2004. a pre toga 1991. godine.

O tome koliko je ovaj običaj u prošlosti bio važan i rasprostranjen govori i činjenica da su pre ‘90-ih godina i sveštenici Srpske pravoslavne crkve prisustvovali svadbi. Na grobu je bila prisutna i Rajska sveća, a nije bio redak sličaj ni da pre ona pre toga prenoći u crkvi kako bi bila osveštana, objasnio je etnolog Aleksandar Repedžić.

Crkva je u međuvremenu promenila stav prema crnoj svadbi i danas je zabranjuje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)