Italijanske poslastice

Božićni kolači su bogati ukusima. Bez njih su zimski praznici nezamislivi.
Svaki region u Italiji ima svoju tradiciju koja se tiče pripremanja božićnih kolača. Tako u Liguriji možete da jedete pandolce, u Toskani panforte, u Napulju struffoli. Međutim, od pedesetih godina prošlog veka najčešće se priprema panettone.
Kako objasniti činjenicu da se ova milanska poslastica priprema širom Italije? Činjenica je da je panettone postao produkt industrije i marketinga. O nastanku ove poslastice postoji nekoliko istorijskih činjenica i mnogo više legendi. Prvi put je napravljen u Milanu krajem 19. veka, i to sasvim slučajno. Izvesni pekar po imenu Toni zaljubio se u devojku Lučiju, koja je svakog dana dolazila kod njega da prodaje jaja. Toni je poželeo da joj kao poklon ispeče specijalni kolač s jajima, puterom i kandiranim voćem. Ali, ljubav je učinila da mu se ruke tresu i, kada je dodavao kvasac, nije video da je sipao celo pakovanje. Tako je nastao panettone, u prevodu – Tonijev hleb, a Toni i Lučija su se venčali i zaradili mnogo novca zahvaljujući novom izumu.
Međutim, to je samo legenda. Panettone se nikada nije pravio kod kuće, već su ga pripremali samo pekari i poslastičari, jer je to bio kolač koji je zahtevao profesionalne sposobnosti. Ali, prvobitno je bio ravan i ličio na jednu vrstu pite. Već tada se distribuirao širom cele Italije, pa čak i u inostranstvo. Bio je skup. Veliki preokret dogodio se 1919. godine, kada je Anđelo Mota otvorio poslastičarnicu i stavio natpis o prodaji ovog kolača. Godine 1921. Mota je dobio briljantnu ideju: poboljšao je način pripreme i pečenja i stvorio kolač u obliku pečurke, kakav je poznat i danas. Učinio ga je dužim i užim.
Kako se priprema panettone? Klasičan recept sadrži kvalitetno brašno, šećer, kandirano voće i suvo grožđe, žumanca i kvasac. Boja kolača trebalo bi da bude žuta.
Evo kako se prave regionalni praznični slatkiši u Italiji.
Ligurijski pandolce, ako se poredi s mekanim milanskim kolačem, izgleda kao tvrdo olovo. Pored drugih sastojaka, sadrži i iseckano suvo voće i pinjole. Ima odličan ukus.
U Toskani pripremaju panforte di Siena. Ovaj karakteristični kolač je lako pripremiti i može dugo da stoji. Smatra se da je nastao u 12. veku. Sastoji se od badema, lešnika, oraha, kandiranog voća i meda.
U Rimu se priprema pangiallo. Kolač ipak nije žute boje, iako mu to ime govori, već braon. Kažu da je naziv dobio zato što se u njega ranije stavljao šafran, zbog čega je bio žut. Danas se dodaje čokolada.
Napulj ima posebne kolače koji se pripremaju svakog prazničnog dana. Sanguinaccio – krvavi puding, pripremao se za karneval; quaresimali, tvrdi kolačići od badema, za veliki post; pastiera, pita od rikota sira i žitarica, za Uskrs, a za Božić bi se pravili, recimo, pasta di mandorla, marcipan, roccocco, sosanelli i sapienza za Badnje veče i Božić, struffoli, pržene kuglice od testa s medom i kandiranim voćem. Tu su i croccanti, bombone od karamela i badema u raznim oblicima, koje se pripremaju za Novu godinu.
Sicilija ima cuccidatu, kolač u obliku venca, koji se priprema od suvih šljiva, badema, oraha, pistaća, kandiranog voća, čokolade i cimeta.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.