U trendu

Iz ptičje perspektive

Paraglajding je mlad letački sport koji se početkom osamdesetih godina pojavio u alpskim zemljama. Postoji više verzija priče o tome kako je nastao, a jedna od zanimljivih je priča o švajcarskim planinarima.

Alpinizam se obično shvata kao osvajanje planinskih vrhova i najčešće se zanemaruje činjenica da oni koji su se popeli moraju i da siđu. Tako su švajcarski planinari odlučili da na vrlo ekstreman način olakšaju sebi silaženje sa velikih visina. Oni su od padobrana napravili krilo, bacili su se u provaliju i poleteli. Naziv ovog sporta nastao je spajanjem dve engleske reči: „parašut“, što znači padobran, i „glajding“, što znači jedrenje; u slobodnom prevodu, to znači jedrenje ili lebdenje u vazduhu. Uz pomoć komandi i u odgovarajućim vremenskim uslovima moguće je penjati se i silaziti u vazduhu, a jedan čovek leteo je paraglajderom čak šest sati i četiri minuta.

Oni koji žele da se bave ovim sportom treba da znaju da im nisu potrebne nikakve posebne fizičke predispozicije. Ipak, neophodno je da budući letači prođu lekarski pregled za sportske pilote. Obuka se sastoji iz četiri faze. U početnoj se uči tehnika poletanja i sletanja i stiče se sigurnost. Leti se sa najmanjih visina. Sledeći korak je savlađivanje tehnike upravljanja, a poleće se sa uzvišenja od 70 i više metara. Za ovaj sport specifično je to da je letenje bezbednije što je visina veća. Treća faza zove se ostajanje u vazduhu ili padinsko jedrenje. Poslednji deo obuke je letenje na najvećim visinama.

Obavezna oprema sastoji se iz paraglajdera, sedišta sa rezervnim padobranom i kacige. Preporučljivo je leteti u odelu poput onog za skijanje i sa rukavicama, jer što je veća visina, temperatura je niža i sve je hladnije. Kakav je osećaj leteti paraglajdingom? Jedinstven i neopisiv rečima. U ovom sportu konačno je ostvaren čovekov vekovni san da leti kao ptica.