U trendu

Jeste li se ikada zapitali zašto za žutu boju kose kažemo da je PLAVA

Sigurno ste se nekada zapitali zašto se za žutu kosu kaže da je plava, a žene koje imaju takvu kosu da su “plavuše”. To nije slučajno! Iza ove jezičke nedoumice krije se jedna neobična istorijska priča.

Svest o bojama kao i njihovo imenovanje menjali su se kroz istoriju. Neke nijanse koje su danas uobičajne u prošlosti nisu postojale ili, ako i jesu, nije postojala posebna reč za njih.

Upravo u tome upravo leži i odgovor na pitanje – zašto se i danas za žutu boju kaže da je – plava.

Naime, u našem jeziku je nijansiranje boja u prošlosti bilo jako “grubo” pa su se one suštinski delile na tamne ili svetle, zagasite ili sjajne.

Tako je u staroslovenskom jeziku reč “plav” opisivala sve što pripada svetlijem spektru boja. Dakle, i bledo/svetlo, ali i ono što danas zovemo zlatnim/žutim. Sve je to bilo plavo, pa se otud i čovek svetle kose zvao “plavim”.

Tako se i za ono što danas zovemo “plavim” koristili su se pridevi “sinji” ili “modar”.

Tragovi ovoga zadržali su se u narodnim pesmama u kojima i danas možete pročitati opise poput “sinjeg mora”, “modrog neba” ili, obrnuto, kako se “žitna polja u daljini plave”…

Vremenom je došlo do delimične zamene – sinje/modro postalo je plavo, a reč “žuto” ušla je u upotrebu iako se prvobitno značenje reči “plav” nije izgubilo. Tako je sve do danas ostao dublet, prenosi Istorijski zabavnik.

Srpski jezik nije jedini u kojoj je opstala ova “nelogičnost”.

U poljskom jeziku se za osobu svetle puti/žute kose takođe koriste izrazi i “żółty” (“žuto”) ali i “płowy” (“plavo”).

Portugalci za ženu svetložute kose kažu “loira” (“plava”) dok Špance muči drugačiji “problem” – kod njih se za plavušu kaže “rubio” što bi bukvalno prevedeno danas značilo “crvena”.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar