Jestivi dragoljub

Dragoljub je jednogodišnja vrtna biljka koja svojim rastom može da bude grmolika ili penjačica. Potiče iz toplih krajeva Perua, Kolumbije i Ekvadora. Voli topla i sunčana mesta.
Prepoznatljiv je po svojim svetlozelenim listovima koji imaju peteljku u sredini kruga. Strogo je formiranog oblika – pomalo grbav krug koji presecaju sedam žilica. Predivno lišće je samo podloga za još lepše žarko obojene cvetove u žutoj, ružičastoj, crvenoj i narandžastoj boji. Cvetovi mogu da budu jednostavni ili dupli. Takođe, uz jednobojne cvetove, koji su najčešći, može biti i dvobojnih pa čak i trobojnih cvetova.
Zavisno od vrste koju posadimo, biljka može da poraste od 25 do 35 cm grmolike vrste i više od dva metra penjačice. Može se saditi i u visećim posudama. Ukoliko se sadi da se penje, treba malu pomoć – potrebno ga je malo privezati. Grmolike vrste koje ostavljamo da rastu po zemlji i da prave pokrivač tla treba saditi na malo većem razmaku – od 40 do 50 cm.
Sadi se, kao što je već rečeno, i na topla i sunčana mesta i na polusunčana u proleće. Samo ponekad može da mu pogoduje suvo i peskovito tlo koje je dobro drenažno i slabo plodno. Ukoliko je tlo bogato, biljka slabije cveta i samo se stvara zelena masa. Zbog toga biljku ne treba prihranjivati i previše zalivati. Ponekad dobro podnosi suva razdoblja.
Cvetovi i listovi dragoljuba sadrže dosta vitamina Ce i jestivi su, a cvetni pupoljci i plodovi ukusom podsećaju na biber, pa mogu biti zamena za kapar. Zbog sadržaja vitamina služi kao prolećna salata.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.