Jin i jang u tanjiru

Energija koju unosimo u organizam određenom vrstom hrane utiče na naše psihičko stanje, emocije i ponašanje. Makrobiotička ishrana predstavlja savršenu ravnotežu u ishrani, a svako preterivanje vodi ka dve krajnosti: krajnjem jinu ili krajnjem jangu.

Drevna kineska nauka i kultura mnogo su istraživale pojavnost jina i janga – sklada suprotnosti, koji je u osnovi svega što nas okružuje. Ovaj fenomen jedan je od putokaza i za čovekovu ishranu, posebno u makrobiotici.

Ako posmatramo biljku, ona u gornjim delovima ima više vitamina (jin), a u donjim više minerala (jang). Za redovno konsumiranje preporučuju se: prirodni začini, nearomatski i nestimulativni napici, žitarice, povrće, mahunarke, alge, voće, izvorska voda i tako dalje. Namirnice koje treba ređe koristiti jesu one koje naginju jangu: plodovi mora, odnosno, jinu: semenke, koštunjavi plodovi i voće. Po ovoj teoriji, treba maksimalno smanjiti ili potpuno izbaciti hranu koja nosi energiju krajnjeg janga: rafinisana so, jaja, meso, sirevi i perad, odnosno, jina: tropsko voće i povrće, mleko, jogurt, šećer, sladoled, rafinisana ulja, veštački zaslađivači, većina lekova i narkotika.

Pošto je gotovo nemoguće odreći se svih navedenih namirnica, važno je znati da se nakon unošenja krajnje jin hrane, kao protivteža javlja potreba za jang energijom, to jest, hranom koja je u sebi nosi. Tako organizam uspostavlja neophodan balans. Dakle, ako pojedemo nešto jako slano, bićemo žedni ili imati potrebu za nečim slatkim, jer je stanje krajnosti u organizmu nepoželjno i narušava pravilno kretanje energije.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.