Kako je sve počelo?

Ljudi su od davnih vremena koristili reke, jezera i mora za plovidbu. Pretpostavlja se da su prvi čamci u stvari bili obična isečena stabla udubljena u sredini. Iako su bili jako nestabilni, koristili su za plovidbu i ribolov. Nedostatak vesala nije omeo tadašnje moreplovce da se otiskuju na pučinu.

Prema sačuvanim podacima, još 7.500 godina pre naše ere ljudi su koristili čamce sa veslima za plovidbu. Najstarije sačuvano veslo pronađeno je u Jorkširu u Engleskoj.

Na drugoj strani, u drevnom Egiptu i Mesopotamiji, ljudi su pravili plovila od trske premazane katranom, koji je sprečavao prodiranje vode. Takvim čamcima Egipćani i Mesopotamci plovili su bez ikakvih teškoća rekama i kanalima.

Stari Grci bili su pravi majstori u pravljenju plovila. Imali su dve vrste pomorskih lađa – velike, koje su bile izuzetno dobro građene, i manje, uglavnom trgovačke, koje su bile mnogo lakše, ali i nestabilnije. Čuveni moreplovci, ali i ratnici bili su i Vikinzi, čije su galije plovile morima uz pomoć vesla.

Pre više od 1.500 godina Rimljani su pokušavali da pronađu zamenu za jedra. Na reljefu iz 527. godine prikazan je rimski ratni brod sa šest točkova na kojima su prikačene lopatice. Ovu neobičnu mašineriju pokretali su volovi. Ideja Rimljana, međutim, nije realizovana ceo milenijum.

Doba jedrenja trajalo je sve do pronalaska prve parne mašine – ona je otvorila mogućnost za nastanak parobroda. U osamnaestom veku Patrik Miler, bankar iz Edinburga, napravio je brod koji je zaplovio jezerom Dalsvinton. Videvši taj parobrod u Škotskoj, američki juvelir po imenu Robert Fulton otišao je u Pariz i tamo je 1803. godine napravio svoj prvi parobrod. Četiri godine kasnije, otvorio je i prvu parobrodsku liniju na relaciji Njujork-Olbeni.

Tako smo s vremenom od izdubljenog debla, preko rimskih lađa i parobroda stigli do današnjih modernih i luksuznih brodova.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.