Kako joj odoleti?

Crna kao đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo, slatka kao ljubav. Takva bi kafa trebalo da bude! – pisao je nadahnuto čuveni francuski diplomata i crkveni velikodostojnik Taljeran, veliki ljubitelj crnog napitka.

Kafa je danas jedan od najomiljenijih napitaka širom sveta, a koristi se i za pripremu raznih poslastica. Njena istorija je zanimljiva i seže u daleku prošlost. Ipak, teško je ukratko izložiti priču o pobedonosnom putu biljke kafe po svetu. Samoniklo je rasla u predelu Kafa, između Etiopije i Kenije, a zatim se proširila kao gajena biljka u Jermeniji, u Arabiji. Arapi su brzo uvideli da ova čudesna biljka, grm ili stablo, daje crvene plodove slične trešnjinim od kojih se može pripremiti mirišljav i okrepljujući napitak. Trudili su se da se o tome što manje sazna i čak zabranili iznošenje biljke iz zemlje. Ipak, tajna nije mogla dugo da ostane neotkrivena. Za kafu su saznali portugalski i holandski moreplovci i nekako uspeli da je ukradu i prošvercuju na Cejlon (današnju Šri Lanku). U isto vreme je i jedan muslimanski hodočasnik preneo kafu na zapadnu obalu Indije i počeo da je gaji masovno. Možda je presudna godina za širenje kafe po svetu bila 1706. – tada je biljka stigla u Amsterdam. Tu je gajena kao ukrasna biljka u staklenicima, a jedan grm poklonjen je francuskom kralju Luju XIV. Upravo iz tog grma, razmnožavanog u hiljade i hiljade novih biljaka, kafa se proširila širom sveta.

Kafa koja je poreklom iz Arabije dobila je naziv arabika, a druga vrsta, koja je poreklom iz područja reke Kongo, snažnijeg i robustnijeg stabla, dobila je naziv robusta. Naravno, i jedna i druga imaju niz podvrsta, a kombinovanjem zrna nekoliko vrsta dobijaju se najbolje mešavine.

Kafa nema ni hranljivu, ni visoku energetsku vrednost, ali je napitak koji okrepljuje i stimuliše organizam, prvenstveno zahvaljujući kofeinu. Narodi koji su vekovima koristili kafu smatrali su ovaj napitak za blago dobijeno od bogova, hranu i lek; i danas se veruje da kafa jača mentalnu aktivnost i energiju, stimuliše fizičku aktivnost, poboljšava raspoloženje i povećava volju za radom. Na pitanje koliko kafe treba piti najjednostavniji odgovor je da ne bi trebalo preterivati, ali da nekoliko šoljica raspoređenih u toku dana, ne kasno uveče, može samo da koristi.

Pije se svuda i u svakoj prilici, na mnogobrojnim sastancima, na radnom mestu, kod kuće, po restoranima, kafićima. Mnogi ne mogu da zamisle jutro bez kafe. Postoji li neka prijateljska sedeljka bez nje? Bilo da je obična, espreso, filter, sa mlekom, sa šlagom, ili malo prefinjenije varijante kao eskimo, irska, američka ledena, ledena, farizej, orijentalna, krem, grčka, ili francuska brilo kafa – sve su odlične!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.