Kao D’Artanjan

Mačevanje je izuzetno stara veština – datira iz drevnih vremena. Poznavali su ga još Asirci, Persijanci i Grci, a posebno je cenjeno kod naroda Dalekog istoka, Japanaca, Kineza i Malajaca. Naravno, tu su i nezaobilazni musketari, mačevaoci kasne renesanse i baroka, koje je Aleksandar Dima ovekovečio u svom romanu.

Mačevanje je oduvek smatrano za veštinu izabranih, a u svim epohama mač je bio znak dostojanstva, poštenja i časti. Sve do kraja 18. i početka 19. veka mačevanje je bilo značajno kao borbena veština i obavezan predmet u svim vojnim školama. Međutim, posle pojave vatrenog oružja, mačevanje postaje prvenstveno sportska disciplina.

Mačevanje je ipak specifičan sport. Njegova osobenost je u tome što objedinjuje više disciplina. Mačevalac pokreće svoje telo brzo kao atletičar, ima rad nogu poput boksera, preciznost i brzinu rukovanja kao stonoteniser, koncentraciju i strpljenje poput strelca i taktično razmišljanje o protivniku poput šahiste. Ako mislite da sve to možete da savladate, onda je mačevanje pravi sport za vas. Takođe se zna da su sportski stručnjaci ovaj sport uvrstili u teške atletske discipline baš zbog psihofizičkog naprezanja i utroška energije.

Treninzi i takmičenja odvijaju se u zatvorenom prostoru. Ovaj sport zahteva i odgovarajuću zaštitnu opremu. Ona je višeslojna i pokriva celo telo. Osnovno oružje koje se koristi i prilikom učenja, ali i nadmetanja jeste sportski floret. Floret vodi poreklo od francuske reči fleur, što znači cvet. To nije slučajno, ma koliko tako zvučalo. Na floretu, između sečiva i drške, nalazila se kožna, a kasnije metalna, garda u obliku latica cveta.

U prošlosti, mačem se branila čast u dvoboju, a od kada je ova veština postala sportska disciplina, mačevaoci se jedino nadmeću u prijateljskim duelima. Dok je njima važna pobeda, publika je fascinirana njihovom gracioznošću, kreativnošću i brzinom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.