Pre ulaska u bazen, reku, jezero ili more dobro je zagrejati mišiće i pokvasiti telo. Lepo je videti "lastu" ili neki drugi položaj tela dok leti prema vodi, ali ipak naterajte sebe na postepen ulazak, makar prvi put. Plivajte ujednačenim ritmom i dišite pravilno.
Ako niste plivali duže vremena, ne preterujte. Posle desetak minuta plivanja predahnite "vozeći bicikl" ili samo plutajući na vodi. Kada ponovo uđete u formu i steknete kondiciju, lako ćete stići do bove nasred mora ili preplivati nekoliko dužina bazena.
Pola sata neprekidnog plivanja dobra je gimnastika za srce, sjajna masaža koja opušta dušu i telo, podstiče cirkulaciju, sagoreva kalorije i topi masne naslage, zateže mišiće grudi, stomaka, zadnjice, nogu. Zato se plivanje preporučuje svima, a posebno napetim i depresiji sklonim osobama, onima koje muče problemi s kičmom i zglobovima, čak i astmatičarima.
Posle doručka, sačekajte bar jedan sat pre nego što se potopite u vodu, a ako ste se prejeli za ručak, uzdržite se i čitava tri časa. Ljubiteljima slatkiša savetuje se da ih ne jedu pre, već posle kupanja, jer pojačano lučenje insulina može izazvati slabost. Izbegavajte hladne i gazirane napitke i radije se osvežavajte voćem. Ručajte sveže povrće kombinovano s namirnicama bogatim ugljenim hidratima. Sport i alkohol ne idu zajedno. Ako baš ne možete bez čašice ili krigle, klonite se vode.
Na kraju, ma koliko da volite plivanje i vešti ste u tome, budite svesni svojih mogućnosti. Poštujte obaveštenja i upozorenja na plaži ili bazenu, jer su ona tu radi vaše bezbednosti, a ne da vam kvare užitak.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.