Kupidonov cvet

Prošlo je dosta vremena dok se od malog cveta Viola tricolor iz vremena engleske kraljice Elizabete I razvila današnja kultivisana verzija cvetića koga poznajemo pod nazivom – dan i noć. Kažu da je prvi primerak dobijen u nekoj bašti blizu Londona, i to pre samo 150 godina.

U Engleskoj ovaj cvet ima mnogo neobičnih nadimaka: tri lica pod kapuljačom, zagolicaj mi maštu, ili uzaludna ljubav. Ovaj poslednji naziv smislio je čuveni Šekspir, a on se i danas koristi u nekim delovima Engleske. Naime, u Šekspirovom delu „San letnje noći“ Oberon, kralj vila i vilenjaka, opisuje ga kao cvet koji je nekada bio beo, a sada je purpuran sa ranom od ljubavi. Kraljica Titanija je omađijana njime, pa je postala, kako Šekspir kaže, zaljubljena kao magarac, jer se od njega pravio moćan ljubavni napitak.

Ime dan i noć – pansy, u engleskom jeziku nastao je od francuske reči – pensee, što znači misao, i samo u ovom obliku korišćeno je u Šekspirovo doba.

Ova biljka je omiljena u celom svetu. U Helsinkiju, glavnom gradu Finske, za 1. maj, kada priroda počinje da se budi iz zimskog sna i zelenilo buja, ceo grad se ukrašava šarenim cvetovima ove biljke. Podižu se stubovi od žičane mreže kroz koje se provlače buseni sa cvetovima čije svilenkaste plave latice trepere na blagom povetarcu. Ljupke krunice ukrašavaju i porcelanske garniture koje i nose naziv – dan i noć.

Dan i noć je biljka niskog rasta, ali krupnih kruničnih listića. Učiniće vam se da liči na šumsku ljubičicu, a tu nećete mnogo pogrešiti, jer dan i noć pripada familiji ljubičica. Omiljen zbog raznih boja i neobičnih šara na laticama, dan i noć je pogodan za sađenje u žardinjerama i gajenje u lejama. Cvetovi mogu biti jednobojni, čisto beli, žuti, ljubičasti, ali i višebojni, najčešće u kombinaciji žute i ljubičaste ili plave boje ili boje mahagonija.

Napišite komentar