Lekovito bilje iz bašte

Čubar je jednogodišnja lekovita i začinska biljka. Spominje ga Vergilije, koji je ovu biljku gajio kao hranu za pčele i opisao kao veoma mirišljavu. Rimljani su je doneli u Englesku, gde je postala najomiljenija začinska biljka. U priručnicima o začinskom bilju pominje se u 16. veku. Dugo vremena čubar se koristio umesto bibera.

Naraste 20 do 40 cm i jako se grana. Izdanci su obrasli retkim dlačicama, tamnozeleni su, a za vreme cvetanja postaju ljubičasti ili mrkozeleni. Listovi su dugački od jedan do tri centimetra, uskokopljasti, skoro sedeći. Cveta od juna do jeseni. Cvetovi su ljubičasti, ponekad beli. Izuzev na veoma lošim tipovima zemljišta, svuda se uspešno gaji. Dobro raste i posle sitnih žita, deteline ili povrća. Što se tiče preduseva, treba obratiti pažnju na to da zemljište bude bez korova, jer oni zadaju dosta teškoća prilikom žetve čubara. Posle jesenje pripreme zemljišta, u proleće se obavi predsetvena fina obrada zemlje. Semenke klijaju na svetlosti, pa se krajem marta ili početkom aprila seju na površinu dobro nabijenog, povaljanog zemljišta. Potrebno je tri i po do četiri grama semena na deset metara kvadratnih zemljišta. Za dve-tri nedelje semenke počinju da klijaju. Ako je usev previše gust, treba ga prorediti.

Rascvetali izdanci biljaka se skupljaju. Žetva se obavlja u ranoj fazi cvetanja, kada ima samo nekoliko semenki na biljkama. Iznad donjeg izdanka biljke treba preseći kosom ili srpom. Suše se na suvom, promajnom mestu u tankom sloju. Udaranjem osušenih biljaka odstranjuju se listovi. Za dobijanje semena treba ostaviti najbolje biljke.

Inače, čubar je omiljena začinska biljka u mesnoj industriji, ali i u domaćinstvima. Nemci je zovu pasulj trava, zbog svojstva da ublažava nadimajuće dejstvo pasulja. Može se upotrebiti kao začin za jela od pasulja, za kobasičarske proizvode, divljač i razne salate. Jaka aroma čubara može dati gorak ukus jelima, pa prilikom upotrebe ne treba preterivati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.