Leš se potpuno raspadne za 100 godina, a jedan deo našeg tela je večan

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko triliona mikroba i čak 37 triliona ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i vodonik-sulfida, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara. Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadrže 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju i vodu. To je razlog zbog koga se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda.

Nekoliko sati otkako je nastupila smrt, počinje i proces u crevima. Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da sadrži trilione gladnih mikroba koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela crijeva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese koja sadrži žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ. Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje da se razliva po telu, bojeći ga u svoju boju.

Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvni sudovi , a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira. Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okupu razdvajaju se, pa tkivo počinje da se pretvara u vodenastu kašu, prenosi Večernji list.

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti toksini razgrađuju pamučnu odjeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju s dovoljno vlage i niskim udelom kisika,  pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i zadnjici pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se materija naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako sve to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihovog isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom narednih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u sanduku ostati samo kosti.

Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju da pucaju i propadaju. Od njih nastane krhka mineralna materija, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah.

Zanimljiva činjenica je da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider. Dakle, u sanduku uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.