Leteći tanjir iz pekare

Da je poslovica „Bolje je umeti nego imati“ potpuno istinita pokazuju nam mnogi primeri. Ono što neki ljudi bacaju drugi umeju da iskoriste, a neki uspeju i da se obogate od toga. Igračka čija popularnost traje već više od pola veka potvrđuje tu priču.

Pekarska kompanija „Frizbi“ iz Konektikata u SAD, osnovana 1871. godine, proizvodila je pite koje su se prodavale na fakultetima u Novoj Engleskoj. Studenti, večito praznih džepova, dosetili su se kako da se zabave na jeftin način. Počeli su da se dobacuju praznim limenim tacnama od pojedene pite. Njihovo dobacivanje pekarskom ambalažom ostalo je samo popularna razbibriga.

Više od sedam decenija kasnije, 1948. godine, u Los Anđelesu, Volter Frederik Morison i njegov partner Voren Franskioni napravili su plastičnu verziju leteće tacne. Međutim, Morison i Franskioni razišli su se pre nego što je njihov pronalazak postigao uspeh na tržištu. Da bi iskoristio činjenicu što se u Americi sve više pričalo o neidentifikovanim letećim objektima, to jest o letećim tanjirima, Morison je posle razlaza s Franskionijem napravio novu verziju letećeg diska od plastike – tacnu Pluton.

Rič Ner i A. K. Melin, vlasnici tek otvorene fabrike igračaka „Vem-O“, oduševljeni letećom tacnom, ubedili su Morisona da im proda prava na svoj pronalazak. Masovna proizvodnja tacne Pluton započela je 1957. godine. Godinu dana kasnije zatvorena je pekarska kompanija „Frizbi“, a Morison je dobio nagradu od milion dolara za svoj patent letećeg diska. Dok je pokušavao da poboljša prodaju nove igračke, Rič Ner je čuo priču o dobacivanju limenim tacnama na američkim fakultetima i odlučio da promeni ime tacne Pluton. Tako je rođena trgovačka marka „frizbi“. Da bi sprečio da ga vlasnik zatvorene pekare tuži, ime Nerove igračke piše se drugačije od imena pekare, iako se isto izgovara.

Uz odličnu reklamu, bacanje plastičnog diska postalo je veoma popularan sport. Godine 1964. u prodaju je pušten prvi model za profesionalne bacače frizbija. Ed Hedrik usavršio je dizajn ove leteće igračke, omogućivši da se stabilizuje let frizbija, koji je do tada lelujao u letu. Učenici srednje škole u Mejplvudu u Nju Džersiju izmislili su 1967. godine novi sport – ultimejt frizbi, kombinaciju ragbija, fudbala i košarke s bacanjem frizbija, a deset godina kasnije stvoren je i frizbi golf.

Danas se plastični leteći diskovi poizvode u više od 60 fabrika širom sveta i prodaju u milionima primeraka. Pravo da prodaje onaj s imenom „Frizbi“ kupila je velika fabrika igračaka „Matel“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.