Međusobni razgovori

Izgleda da majmuni i ptice u zapadnoj Africi sarađuju kako bi i jedni i drugi povećali izglede za preživljavanje. Najnovija istraživanja pokazala su da tukani reaguju na različite povike majmuna kojima se ovi služe za međusobno uzbunjivanje, pa da prema njima menjaju i vlastito ponašanje. Takođe je utvrđeno da majmuni, s druge strane, koriste ptičje signale kao deo svog načina za uzbunjivanje.

Odranije je poznato da mnoge vrste primata i ptica koriste različite oblike glasova kako bi pripadnicima svog čopora ili jata najavili približavanje grabljivaca ili prirodnog neprijatelja. Međutim, nova istraživanja pokazala su da različite vrste međusobno sarađuju u ovom obliku uzbunjivanja.

Prvobitni cilj istraživanja bilo je doznati više o međusobnom komuniciranju majmuna u skupini. Naučnici su zapravo želeli da ustanove postoje li u majmunskom rečniku različite oznake za različite vrste predatora. Ipak, tokom trinaestogodišnjeg istraživanja ponašanja majmuna u nacionalnom parku Obale Slonovače naučnici su neprestano nailazili na problem ogromne buke koju su proizvodili tukani. Građa kljuna ovih ptica je takva da pojačava pevanje toliko da se njeni povici čuju na udaljenosti i od dva kilometra. Nasuprot tome, i najglasniji krici majmuna jedva dosežu udaljenost od 500 metara. Prateći usputnu buku koju su tukani proizvodili, istraživači su uskoro uspeli da dovedu u vezu glasove majmuna i ptica.

Primećeno je da se jata tukana uvek hrane nedaleko od skupina majmuna, te da dve vrste često žive na istom drveću. U njihovom zajedničkom staništu obe vrste ugrožava krunasti orao, a kao znak za uzbunu prilikom dolaska ovog grabljivca majmuni su razvili poseban sistem oglašavanja.

Međutim, kada su naučnici snimili zvukove koje proizvode majmuni kao znak upozorenja i kasnije ih puštali tukanima, pokazalo se da ptice uvek reaguju na isti način, to jest ispuštajući odgovarajuće krike. Istraživanje se nastavilo tako što su naučnici tukanima puštali snimke zvukova koje majmuni ispuštaju u znak opasnosti od leoparda i drugih grabljivica. Rezultati su pokazali da tukani na svaki zvuk reaguju drugačije, ispuštajući različit set signala upozorenja. Signali za približavanje orla bili su znatno jači od onih za približavanje leoparda. Razlog je, smatraju naučnici, vrlo jednostavan. Leopard za tukane ne predstavlja pravu opasnost, pa stoga nije baš nužno upozoriti rodbinu na dolazak ovog lovca.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.