Misteriozna svetlost pojavljuje se povremeno na nebu, potpuno zbunjuje naučnike (video)

Ako po imenu ne znate šta je Stiv (engleska skraćenica za Snažno poboljšanje brzine toplotne emisije), možda ga znate sa fotografija. Otkriven je kao nebeska pojava 2016. od strane astronoma amatera, a naučnici ga nazivaju misterioznom rekom svetlosti i još uvek pokušavaju da zagrebu prirodu ovog fenomena.

Za razliku od polarne svetlosti, koja prekriva nebo zelenim kovitlacima blizu Zemljinih magnetnih polova, Stiv se pojavljuje kao purpurno-bela traka svetlosti koja se dijagonalno proteže stotinama kilometara kroz atmosferu prema horizontu. Može se činiti da je bliži ekvatoru od tipične polarne svetlosti, a često ga prati „linija od zelenih tačaka koje plešu iza“.

Novootkrivena karakteristika fenomena Stiv da se pojavljuje samo u donjoj jonosferi naučnike je ponovo zbunila. U studiji objavljenoj 1. oktobra u časopisu „AGU Advansiz“, Nasini istraživači pregledali su stotine sati Stivovih snimaka kako bi pronašli neobičnu novu strukturu koju su nazvali „pruge“. Ove male mrlje zelenog svetla ponekad se pružaju horizontalno od dna Stivovih zelene linije, krivudajući 20 do 30 sekundi pre nego što nestanu sa vidika.

Niko ne zna šta je uzrok Stiva, ali naučnici se slažu da on nije obična polarna svetlost. Polarna svetlost se pojavljuje kada naelektrisane čestice plove svemirom i duž zemaljskih linija magnetnog polja. Stiv je reka vrućeg, turbulentnog gasa koja se pojavljuje nezavisno od tog solarnog vremena. Istraživači sumnjaju da je to možda rezultat nekog procesa u jonosferi – nivou Zemljine atmosfere 80. do 1.000 kilometara od površine, neposredno ispod magnetnog polja planete, piše Lajv sajens.

Šta su tačno ove pruge? Kao i mnogo toga vezanog za fenomen Stiv, niko zapravo ne zna. Ali novi rad postavlja neke osnovne pretpostavke. Za početak, izgled pruga može biti optička varka. Prema istraživačima, pruge se ponašaju više poput sićušnih tačaka svetlosti koje nam se čine izdužene zbog zamućenja u pokretu.

Čini se da svaka pruga deli fizičku vezu sa linijom iznad nje, utvrdio je tim, i svaka se kreće duž istih linija magnetnog polja. Pruge takođe izgledaju ne nastaju na određenim mestima slučajno. Prema proračunima tima, pruge se u jonosferi javljaju samo nisko između 100 i 110 km iznad Zemlje.

Jedan trag o poreklu pruga dolazi iz njihove zelene boje, koja je identična boji Stivove linije. Prema istraživačima, ova posebna zelena talasna dužina povezana je sa emisijama atomskog kiseonika u atmosferu. Verovatno se turbulentne čestice u Stivu sudaraju i brzo zagrevaju ambijentalni kiseonik, napisao je istraživački tim, stvarajući na nebu sićušne zelene vatre koje se vuku ispod linije, dok polako izbijaju.

Ili možda ne. Stivove pruge toliko su nove za nauku da je ovaj rad verovatno samo vrh ledenog brega, navodi se u saopštenju koautorke studije Elizabet Mekdonald, naučnice iz Nasinog centra za svemirske letove. Ta dubina neizvesnosti kada je STIV u pitanju, jednaka je onoj kada su o njemu prvi put izveštavali građanski naučnici zagledani u kanadsko nebo u julu 2016. Astronomi se i dalje oslanjaju na zapažanja civilnih fotografa i zvezdaša – čije vreme i strast mogu premašiti profesionalne naučnike – kako bi raspakovali misterioznu reku svetlosti u našoj atmosferi.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.