Mitovi i istine

Popularna kultura je puna mitova i poluistina. Većina njih su bezopasni. Međutim, kada doktori počnu da veruju u medicinske mitove, možda je vreme za brigu. Evo šta lekari misle o nekim mitovima i istinama.
Mit: koristimo samo deset procenata našeg mozga. Istina: razni skeneri i studije pokazali su da delovi mozga, neuroni ili ćelije, ne pokazuju neaktivne delove. Studije o metabolizmu i o tome kako moždane ćelije sprovode hemikalije pokazuju da nema delova koji ne funkcionišu. Mit je verovatno nastao početkom prošlog veka, kada su naučnici želeli da ubede ljude da još nisu dostigli svoj pun potencijal.
Mit: morate da pijete najmanje osam čaša vode dnevno. Istina: ne postoji medicinski dokaz koji bi potvrdio da treba da pijete toliko vode. Ovaj mit može da nađe svoje korene u 1945. godini i preporuci lekara da osoba mora da konsumira osam čaša tečnosti dnevno. Tokom godina tečnost se pretvorila u vodu. Ali, voće i povrće, kafa i druga pića se takođe računaju.
Mit: nokti na prstima i kosa rastu i posle smrti. Istina: koža na telu i meko tkivo suše se posle smrti. Nokti izgledaju mnogo upadljivije kako se koža suši. Isto je i s kosom.
Mit: obrijana dlaka raste brže i tamnija je. Istina: 1928. godine na jednom suđenju izvršeno je poređenje delova kože na kojima je dlaka bila obrijana i delova s neobrijanom dlakom. Poređen je rast dlake. Ona dlaka koja je zamenila obrijanu nije bila ni tamnija ni deblja i nije rasla brže. Savremenije studije su to i potvrdile. Izrasla dlaka je tamnija, jer je nova i nije bila izložena suncu.
Mit: čitanje pri slabijoj svetlosti kvari vid. Istina: naučnici nisu pronašli nikakve dokaze da čitanje pri slaboj svetlosti prouzrokuje trajna oštećenja očiju. Može da prouzrokuje privremenu smanjenu oštrinu vida, ali ne i neka ozbiljnija oštećenja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.