Mračne tajne čuvenog Kazanove će vas šokirati

Bio je jedan od najobrazovnijih ljudi svog vremena, a vodio je šokantan život

Đakomo Kazanova (1725-1798) bio je italijanski avanturista, sveštenik, muzičar, špijun i diplomata.

Rođen je u Veneciji, tadašnjoj Mletačkoj republici. Njegovi roditelji, iako glumci bili su veoma popularni. Inače, glumci tog doba nisu bili cenjeni. Mali Đakomo bio je samo teret svojim roditeljima, pošto je bio krhkog zdravlja. Majka ga je kao bebu od godinu dana ostavila svojoj majci na čuvanje, kako bi se posvetila karijeri. Smatra se da je upravo to uticalo na Kazanovu, pa je celog života u ženama tražio pažnju i ljubav.

Možda je nekima ipak nepoznato da je Kazanova išao na Univerzitet u Padovi kada mu je bilo samo dvanaest godina, a 1742. godine postao je doktor pravnih nauka, a potom advokat.

Za Kazanovu se ipak vezuju ljubavne avanture i seksualna sloboda.

Nikad se nije ženio, ali je imao čak osmoro dece. U memoarima pod nazivom “Priča mog života” dao je povoda da se posumnja da je imao vezu sa svojom ćerkom Leonidom. Kazanova je tvrdio da je imao burne ljubavne i seksualne epizode sa njenom majkom i to pred ćerkom, ali da dete nije dirao.

Voleo je da ga ljubavnice ulepšavaju i šminkaju, pred njima se oblačio kao žena. Svakako, sve što je radio oštro zadire po moralu današnjice, a ne onog vremena.

Priča o njegovom životu nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Malo nakon ponoći, naoružan lovačkim nožem, sin poznatih pozorišnih glumaca ušunjao se na lokalno groblje i onde iskopao grob. Telu iz groba je odsekao ruku kako bi se osvetio grčkom prodavcu začina Demetriju, koji ga je tog dana naveo da pređe trošan most pri čemu je pao u „smrdljivo blato“.

Đakomo Kazanova se zatim s rukom sakrio ispod kreveta neprijatelja, kojeg je želeo da prestraši tako da pomisli da mu je u posetu došao duh. Nažalost, itekako je dobro uspeo u svom naumu, jer je Demetrio od silnog šoka doživeo moždani udar i ostatak života ostao prikovan u krevetu.

Kazanova se kasnije branio ovim rečima: „Bilo mi je iskreno žao, jer ga nisam želeo toliko povrediti“, ali isto tako je naveo da je i on sam mogao da prođe gadno kad je propao kroz most ranije tog dana. Samo je imao više sreće.

Ovo je tek jedna od dogodovština koje je veliki avanturista opisao u svojim memoarima, dodavši da je nakon toga počela da ga prati loša sreća.

Uskoro je bio prisiljen da napusti rodnu Veneciju i diplomatski posao, nakon što ga je mlada devojka optužila za silovanje. Prema njegovim memoarima, „naučio ju je lekciju“ koristeći se metlom, jer je ona odbila da spava s njim iako joj je prethodno platio. Iako je naknadno oslobođen optužbe, zbog nedostatka dokaza, dotad je već napustio grad.

132 žene i jedna časna

Sve se to detaljno može pročitati u njegovoj autobiografiji koju mnogi smatraju jednim od najznačajnijih dokumenata 18. veka, iako ona prikazuje tek život muškarca koji se smatrao velikim ljubavnikom. Mnogi isto tako smatraju da je sigurno postojalo još muškaraca koji bi se mogli okititi istom titulom, samo što nikad nisu napisali knjige o svojim podvizima. Ono po čemu se definitivno isticao Kazanova bila je činjenica da, iako je tražio zadovoljstvo u seksu, on ga je i pružao svojim partnerkama. Doduše, prilično smo uvereni da bi mnoge rado živele i bez tog iskustva, jer je na primer terao seljanke da spavaju s njim, a u krevet je odveo i devojku za koju je bio prilično siguran da je njegova ćerka. Danas bi bio optužen za silovanje, ali u ono vreme se ponosio svojim ljubavnim uspesima. Uprkos tome što je upravo zahvaljujući njima „zaradio“ brojne polno prenosive bolesti, među kojima i sifilis i gonoreju.

Voleo je da se hvali kako je spavao sa 132 žene, među kojima je bila i jedna časna sestra, a redovno je posećivao prostitutke u javnim kućama. Nije želeo da koristi prezervative (koji su postojali u ono vreme), nego se radije oslanjao na vidljive simptome bolesti kod partnerki. Kao što smo naveli, to mu nije puno pomoglo s bolestima (zbog jedne nije mogao ni sa kim da ima odnose godinu dana), a i postao je otac osmoro nezakonite dece.

Čitav njegov život bio je pun skandala, koji su ga pratili na brojnim poslovima koje je obavljao, a ispunjavao je i policijske dosijee javnim kontraverzama; od tuča do svetogrđa koje je činio protiv crkve.

Poslednje godine života proveo je kao siromašan izgnanik iz društva, dosađujući se i osećajući krajnje nezadovoljstvo životom. Čak je razmišljao i o samoubistvu, ali je na kraju odlučio da napiše podužu autobiografiju.

Iako nije poznato da li je žalio za bilo čim što je učinio, napisao je: „Iako ne žalim zbog brojnih ljubavnih podviga, daleko od toga da želim ikome da služim kao primer za iskorišćavanje nežnijeg pola, koji je toliko zaslužan za moje uspehe“. I samo tako, ušao je u istoriju.

(Stil)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.