Na današnji dan 11. mart

Na današnji dan 11. marta 2006. bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević umro je u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

1544 – Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso (Torquato Tasso), autor epa „Oslobodjeni Jerusalim“ koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je i Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.

1851 – U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera „Rigoleto“.

1885 – Rođen je Englez Malkolm Kempbel (Malcom Campbell), koji je izmedju 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a izmedju 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom „Plava ptica“ vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

1911 – Rođen je ser Ficroj Maklejn, britanski general, diplomata i pisac, šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske (NOV) i Partizanskih odreda Jugoslavije (POJ).

1913 – Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1917 – Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.

1920 – Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije.

1938 – Artur Sajs-Inkvart (Seyss-Inquart) je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga (von Schuschnigg), a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.

1941 – Kongres SAD izglasao je na predlog predsednika Ruzvelta (Roosevelt), Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovodenje zakona predvidjeno je sedam milijardi dolara.

1955 – Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander), koji je 1928. iz gljive „Penicilium Notatum“ izolovao prvi antibiotik – penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem (Chain) i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili.

1973 – Hektor Kampora (Hector Campora) pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

1974 – Umro je pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

1975 – U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade Portugalije, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.

1981 – Pod parolom „Kosovo – republika“ u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

1985 – Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

1985 – Egipćani braća Al Fajed (Fayed) postali su većinski vlasnici londonske robne kuće „Harods“.

1990 – Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.

1990 – Čileanski diktator general Augusto Pinoče (Pinochet) posle više od 16 godina prepustio je predsednički položaj Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad Oružanim snagama.

1998 – Pored snažnih protesta studenata koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999 – Pošto je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista „Dnevni telegraf“ na po pet meseci zatvora, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“ je ocenila da su napadi vlasti SRJ na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

2000 – U eksploziji metana u rudniku uglja „Barakovi“ u Ukrajini poginuo je 81 rudar.

2000 – Akademik i advokat Rikardo Lagos proglašen je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea, ubijenog u državnom udaru 1973.

2003 – Kanadski sudija Filip Kirš (Filipe Kirsch) izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za sve zločine u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

2003 – Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za prisilni rad u Japanu tokom Drugog svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo davno.

2004 – U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu, 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je ranjeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma je protestovalo više od osam miliona Španaca.

2005 – Sirijska vojska je napustila severni Liban, čime je okončano 29-godišnje vojno prisustvo Sirije u toj zemlji.

2011 – Japan je pogodio razoran zemljotres magnitude 8,9, sa epicentrom u Tihom okeanu koji je izazvao snažan cunami, najveći u istoriji te ostrvske zemlje. Poginule su 22.000 ljudi. Cunami i naknadni udari koji su danima potresali taj deo Japana i oblast gde je nekoliko nuklearnih centrala, izazvali su nuklearnu krizu i visok stepen radijacije, posebno u teško oštećenoj centrali „Fukušima“.

2014 – Parlament Krima je proglasio nezavisnost tog poluostrva od Ukrajine, pet dana uoči referenduma o pripajanju te teritorije Rusiji.

2016 – Umro je Dragan Nikolić, jugoslovenski i srpski glumac. U bogatoj karijeri igrao je u 180 filmova i na televiziji, a njegovi najpoznatiji likovi su Džimi Barka (Kad budem mrtav i beo), Flojd (Nacionalna klasa), Prle (Otpisani), Popaj (Balkan Ekspres), Vlah-Alija (Banović Strahinja), Urke (Poslednji krug u Monci).

2020 – Svetska zdravstvena organizacija zvanično je proglasila pandemiju korona virusa.

(Beta)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com