Na današnji dan 12. novembar

 1956 – Beogradsko pozorište „Atelje 212“ je u adaptiranom delu zgrade „Borbe“ izvelo prvu predstavu, „Fausta“ Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang Goethe)

1812 – Nakon povlačenja iz Moskve, ostaci Napoleonovih trupa pretrpeli su teške gubitke na reci Berezini.

1833 – Rodjen je ruski kompozitor i hemičar Aleksandar Porfirijevič Borodin, jedan od „Velike petorice“, čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonijske i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi „Knez Igor“ radio je 18 godina, a dovršili su ga Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.

1840 – Rodjen je francuski vajar Ogist Roden (Auguste Rodin), jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo („Mislilac“, „Poljubac“, „Balzak“, „Gradjani Kalea“, „Vrata pakla“, „Večni idol“).

1859 – Rodjen je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više značajnih gradjevina, medju kojima zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu.

1866 – Rodjen je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen (Yat), prvi predsednik Kine nakon zbacivanja dinastije Mandžu 1911. Osnovao je 1905. Saveznu ligu (Tun-men-hoj) iz koje je nastala politička stranka Koumintang. Nakon njegove smrti 1925. vodjstvo stranke preuzelo je desno krilo na čelu sa Čang Kaj Šekom (Chang Kai-shek).

1918 – Proglašena je prva austrijska republika, dan posle kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu i abdikacije cara Karla I.

1920 – Potpisan je Rapalski ugovor kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pod pritiskom Velike Britanije i Francuske, ustupila Italiji Istru, Julijsku krajinu, Zadar i ostrva Cres, Lošinj, Lastovo i Palagružu, kasnije i Rijeku.

1927 – Lav Bronštejn (Trocki), jedan od lidera „leve opozicije“ unutar partije, isključen je iz boljševičke partije, a Staljin je postao neprikosnoveni lider SSSR. Trocki je interniran u Alma Atu, potom 1929. prognan iz zemlje, a 1940. po nalogu Staljina ubijen u Meksiku.

1933 – Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera dobila je izbore i preuzela vlast u Nemačkoj.

1942 – Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija (Montgomery) je u Drugom svetskom ratu zauzela Tobruk u Libiji i zarobila najmanje 30.000 nemačkih i italijanskih vojnika.

1944 – U fjordu Tromzo na severu Norveške saveznici su u Drugom svetskom ratu potopili „Tirpic“, poslednji veliki ratni brod nacističke Nemačke.

1948 – Japanski sud za ratne zločine osudio je na smrt bivšeg premijera, generala Hideki Todjoa (Tojo) i još šest japanskih vodja u Drugom svetskom ratu.

1955 – Umro je hrvatski pesnik Tin Ujević koji je svojom lirikom, ali i boemskim životom obeležio razdoblje izmedju dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti („Lelek sebra“, „Kolajna“, „Žedan kamen na studencu“).

1956 – Beogradsko pozorište „Atelje 212“ je u adaptiranom delu zgrade „Borbe“ izvelo prvu predstavu, „Fausta“ Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang Goethe).

1969 – Ruski pisac Aleksandar Solženjicin izbačen je iz Saveza sovjetskih pisaca zbog žestokih kritika staljinizma u romanu „U prvom krugu“. Ukazom Vrhovnog sovjeta, najčuveniji sovjetski disident je 1974. proteran iz SSSR.

1970 – U snažnom ciklonu i visokim talasima u Istočnom Pakistanu (Bangladeš) život je izgubilo najmanje 200.000 ljudi.

1974 – Južna Afrika je suspendovana iz Generalne skupštine UN zbog politike aparthejda.

1977 – Jedna od osnivača i vodja zpadnonemačke levičarske terorističke organizacije Bader-Majnhof Ingrid Šubert izvršila je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji.

1981 – Američki spejs-šatl „Kolumbija“ drugi put je poleteo u orbitu oko Zemlje, postavši prva svemirska letelica koja je upotrebljena po drugi put.

1989. – Umrla je španska revolucionarka Dolores Ibaruri (Ibarruri), legendarna La Pasionarija (Pasionaria), predsednica Komunističke partije Španije (od 1960). Pripisane su joj reči „No pasaran“, parola pod kojom su republikanci u Španskom gradjanskom ratu branili Madrid od fašista. Posle pada Republike provela je 38 godina u inostranstvu, najviše u SSSR. Vratila se u Španiju 1977. i postala član parlamenta.

1995 – Potpisan je Erdutski sporazum kojim se teritorija Sremsko-baranjske oblasti (deo samoproklamovane Republike Srpske Krajine) utvrdjuje kao deo Republike Hrvatske. Sporazumom je predvidjen jednogodišnji period pod medjunarodnom upravom.

1999 – Na području planine Bajgora, na Kosovu se srušio avion Svetskog programa UN za hranu tipa „ATR-42“. U nesreći su poginuli svi putnici (21) i tri člana posade.

2001 – Jugoslovenski viceadmiral u penziji Miodrag Jokić, optužen za ratne zločine na području Dubrovnika 1991, dobrovoljno se predao Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Nakon priznanja krivice osudjen je na sedam godina zatvora.

2001 – U udesu aviona američke kompanije Airbus-300 koji je pao na obližnje kuće odmah po poletanju sa njujorškog aerodroma „Džon F. Kenedi“, poginulo je svih 260 putnika i pet osoba koje su se našle na mestu nesreće.

2004 – Trajan Basesku, gradonačelnik Bukurešta, izabran je za predsednika Rumunije. Na ovoj funkciji je bio tokom dva mandata (do 2014 godine) i dva puta je organizovan referendum na kojima su se gradjani izjašnjavali o njegovom opozivu.

2006 – U Poljskoj održani lokalni izbori ocenjeni kao svojevrstan nacionalni referendum o prvoj godini vladavine konzervativaca braće blizanaca Kačinjski, premijera Jaroslava i predsednika Poljske Leha.

2007 – Danilo Turk, bivši pomoćnik generalnog sekretara UN, profesor medjunarodnog prava, izabran je za predsednika Slovenije.

2010. – Umro Henrik Mikolaj Gorecki, poljski kompozitor, svetski poznat po Simfoniji broj 3 zvanoj i Simfonija tužnih pesama za sopran i orkestar, iz 1976.

2011 – Italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) podneo je ostavku na tu funkciju.

2014 – Od ebole umrlo je preko 5.000 ljudi, objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

2014 – Haški optuženik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj doputovao je u Beograd, nakon što ga je Tribunal u Hagu zbog zdravstvenih razloga pustio na privremenu slobodu. Šešelj je u pritvoru u Hagu proveo skoro 12 godina.

2017 – U zemljotresu magnitude 7,3 koji je pogodio Iran i Irak stradalo 445 osoba.

2022 – Danska kraljica Margreta Druga (Princess Marzaretha II), jedina kraljica koja vlada u Evropi, proslavila je 50 godina vladavine.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.