Na današnji dan 16. novembar

Na današnji dan 16. novembar 1095 – Na crkvenom saboru u Klermonu u Francuskoj papa Urban II pozvao je crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Time je počela epoha krstaških ratova.

1532 – Španski osvajač Fransisko Pisaro (Francisco Pizarro) zauzeo je sa samo 200 vojnika grad Kahemarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.

1766 – Rodjen je francuski kompozitor i violinista Rudolf Krojcer (Rodolphe Kreutzer), dvorski violinista Napoleona Bonaparte i Luja XVIII. Opčinjen njegovom virtuoznošu, Betoven mu je posvetio sonatu za violinu i klavir br. 47, poznatu Krojcerovu sonatu.

1831 – Umro je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Maria von Clausewitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka. U delu „O ratu“ teoretski je uobličio iskustva nove strategije primenjene u Napoleonovim ratovima. Prema Klauzevicu rat je sastavni deo opštih političkih odnosa i nastavak je politike uz primenu drugih sredstava.

1912 – Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je srpska vojska 18. novembra potukla tursku Vardarsku armiju Zeki paše.

1914 – Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka je završena 15. decembra pobedom srpske vojske nad austrougarskim trupama pod komandom generala Poćoreka (Potiorek) koji je bio prisiljen da se povuče iz Srbije. Izuzetne zasluge za pobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko 43.000 austrougarskih vojnika, imao je general Živojin Mišić.

1918 – Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Madjarska je proglašena nezavisnom republikom.

1933 – SSSR i SAD su uspostavili diplomatske odnose.

1941 – U Drugom svetskom ratu je počela druga nemačka ofanziva na Moskvu, koja je 5. decembra završena porazom nemačke vojske. Nastavljajući operacije, sovjetska Crvena armija do marta 1942. odbacila je nemačke trupe na 200 kilometara od Moskve. Ovaj nemački poraz označio je kraj „blickriga“ i nagovestio preokret rata u korist antihitlerovske koalicije.

1960. – Umro je američki filmski glumac Klark Gejbl (Clark Geble). Igrao je u više od 70 filmova, a veliku popularnost je stekao kao Ret Batler (Rhett Butler) u filmu „Prohujalo s vihorom“. Dobitnik je Oskara za film „Dogodilo se jedne noći“.

1965 – SSSR je lansirao svemirski brod „Veneru III“ koji je u martu 1966. stigao na Veneru, kao prvi svemirski brod koji se spustio na neku drugu planetu.

1970 – Pakistan je zvanično saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su zapljusnuli obale Istočnog Pakistana (Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona.

1972 – Trojica američkih astronauta počeli su 84-dnevni let u svemirskoj letelici „Skajlab 4“.

1991 – Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je seriju dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.

1992 – Na prvim višestranačkim izborima u Litvaniji nakon sticanja nezavisnosti od SSSR, ubedljivo je pobedila Demokratska radnička partija (bivši komunisti).

1992 – Savet bezbednosti UN pooštrio je sankcije protiv SR Jugoslavije uvodjenjem rečne i pomorske blokade.

1995 – Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanata Ratka Mladića za genocid nad muslimanskim civilima počinjen tokom zauzimanja Srebrenice u julu 1995, kada je više hiljada bosanskih Muslimana ubijeno i raseljeno.

1997 – Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše (Georges Marchais), generalni sekretar francuske Komunističke partije (1972-94).

1998 – Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu proglasio je krivim jednog bosanskog Hrvata i dvojicu Muslimana za ubijanje i zlostavljanje srpskih zatvorenika 1992. u logoru Čelebići. To je bilo prvo sudjenje za ratne zločine počinjene nad Srbima tokom rata u BiH.

2000 – Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) doputovao je u Vijetnam, u prvu posetu jednog američkog predsednika toj zemlji od završetka Vijetnamskog rata 1975.

2001 – Pariski klub poverilaca otpisao je SR Jugoslaviji 66 odsto duga prema državama poveriocima.

2003 – U Srbiji su, zbog malog odziva birača (39 odsto), po treći put propali predsednički izbori.

2003 – U blizini Kabula ubijena je radnica UN, Francuskinja Betina Guazlar (Bettina Goislard) i ona je prva žrtva medju zaposlenima u UN od kada je dve godine ranije svrgnuta talibanska vlast u Avganistanu.

2007 – Više od 3.500 ljudi je stradalo, preko 3.000 je povređeno, dok se oko 1.000 osoba vode kao nestale u snažnom ciklonu koji je pogodio Bangladeš.

2012 – Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, poništivši prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osudjen na 24, a Markač na 18 godina zatvora.

2014 – Umro je Jovan Ćirilov, dramaturg, književnik i pozorišni kritičar, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, umetnički direktor i selektor BITEF-a, predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije i Srbije u UNESCO.

2017 – Slika renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija „Salvator Mundi“ (Spasitelj sveta) prodata je na aukciji za 450,3 miliona dolara i tako postala najskuplja slika na svetu.

2018 – Preminuo je američki pisac i scenarista Vilijam (William) Goldman, dobitnik Oskara za scenarija filmova „Buč Kesidi i Sandens Kid“ (1969) i „Svi predsednikovi ljudi“ (1976).

2020 – Više od 25.000 ljudi izbeglo je iz Etiopije u susedni Sudan zbog eskalacije sukoba između etiopske vlade i vojnih snaga u njenom severnom regionu Tigraj.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.