Na današnji dan 2. novembar

Na današnji dan 2. novembra 1930. godine Haile Selasije I (Selassie) krunisan je za cara Etiopije.

1642 – Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.

1687 – U pobuni janjičara u Carigradu zbačen je sa vlasti turski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mladji brat Sulejman III.

1721 – Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.

1755 – Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette), žena Luja XVI (Louis), ćerka austrijske carice Marije Terezije (Maria Theresia). Optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.

1766 – Rođen je austrijski vojskovođa madjarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki (Johann Joseph Radetzky), vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe.

1785 – Londonski proizvodjač kočija Lionel Lukin patentirao je prvi čamac za spašavanje.

1789 – U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve, što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.

1815 – Rođen je engleski matematičar Džordž Bul (George Boole), osnivač simboličke logike i „Bulove algebre“, koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi „Istraživanje zakona mišljenja“ i „Matematička analiza logike“

1841 – Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.

1906. – Rođen je Lukino Viskonti (Luchino Visconti), jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom „Zemlja drhti“ (1948) označio početak italijanskog neorealizma („Bele noći“, „Roko i njegova braća“, „Gepard“, „Sumrak bogova“, „Smrt u Veneciji“, „Nevino“).

1917 – Britanski ministar inostranih poslova Artur Djejms Balfur (Arthur James Balfour) objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini.

1938 – Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivši se rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.

1950 – Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo (George, Shaw). Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. („Kandida“, „Zanat gospodje Voren“, „Major Barbara“, „Pigmalion“).

1953 – Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.

1956 – Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; SSSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Madjarskoj.

1964 – U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal (Faisal).

1978 – Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice „Saljut 6“ nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.

1994 – Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu.

1995 – Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea (Erich Priebke) Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.

1998 – Uragan „Mič“, koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.

1999 – Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.

2001 – Posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.

2003 – Sveštenik Kenon V. Džin (Canon V. Gene) Robinson imenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.

2003 – Umrla je Kristabel Bilenberg, britanska književnica, autorka knjige „Prošlost sam ja“, memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.

2004 – Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabran republikanac Džordž Buš (George W. Bush).

2004 – Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan, osnivač i istorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971. godine.

2004 – Holandski filmski režiser i kolumnista Teo van Gog (Gogh), praunuk slikara Vinsenta van Goga, ubijen je u Amsterdamu. Njega je ubodima noža usmrtio jedan Marokanac koji je kasnije uhapšen. Teo van Gog je snimio film o zlostavljanju žena u islamskim zemljama.

2007 – Umro je Amerikanac Pol Tibets (Paul Tibbets) pilot i komandant aviona B-29 iz kojeg je 1945. godine bačena atomska bomba na Hirošimu, od koje je poginulo izmedju 70.000 i 100.000 ljudi.

2008 – Umro je Džon Dejli (John Daly) producent 13 filmova koji su dobili Oskara, među kojima su „Vod“ Olivera Stouna, „Poslednji kineski car“ Bernarda Bertolučija i „Prividjenja“ Roberta Altmana.

2013 – Dvojica novinara Medjunarodnog francuskog radija RFI ubijena su na severu Malija, nekoliko sati pošto ih je otela grupa naoružanih ljudi. Tim povodom Medjunarodna federacija novinara ustanovila je Medjunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

2014 – Veljko Kadijević, poslednji ministar odbrane socijalističke Jugoslavije, umro je u Moskvi. Bio je na čelu JNA 1991. godine kada su vodjenje operacije u Vukovaru i Dubrovniku, zbog čega su protiv njega u Hrvatskoj podignute tri optužnice za zločine protiv civilnog stanovništva. U Rusiju je prebegao 2001. godine nakon što ga je Haški sud pozvao da svedoči.

2015 – Preminuo je Petar Lalović, filmski reditelj, scenarista i snimatelj poznat po metaforičnim filmovima o prirodi za koje je osvojio preko 150 nagrada („Ptice koje ne polete“, „Poslednja oaza“, „Svet koji nestaje“).

2020 – U terorističkom napadu u centru Beča ubijeno je pet osoba, medju kojima i napadač, a 22 je ranjeno.

2021 – Više od 100 svetskih lidera obavezalo se na Konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu da će obustaviti seču šuma i degradaciju zemljišta do kraja decenije. Zajedničku deklaraciju podržali su i lideri Brazila, Indonezije i Demokratske Republike Kongo, zemlje u kojima se nalazi oko 85 odsto šuma na svetu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.