U trendu

Na današnji dan 25. septembar

Na današnji dan 25. septembar 1866 – Rodjen je američki biolog Tomas Hant Morgan (Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.

1345 – Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

1493 – Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513 – Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa (Vasco, Nunez) prešao je Panamski zemljouz i kao prvi Evropljanin video Tihi okean.

1555 – Sklopljen je Augsburški verski mir izmedju nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Donet je zakon o slobodi veroispovesti po principu „Cuius regio, illius religio“ (čija je zemlja, onoga je i vera).

1744 – Rodjen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove te države.

1823 – Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1849 – Umro je austrijski violinista, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss) koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji „Zvuci Rajne“) kadrile, marševe („Radetzky-marš“) i polke.

1896 – Rodjen je Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.

1897 – Rodjen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je u delima razmatrao problem zla („Buka i bes“, „Svetilište“, „Svetlost u avgustu“, „Avesalome, avesalome!“)

1897 – Rodjen je pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji izmedju dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema „Podvizi družine ‘Pet petlića'“ smatra se najznačajnijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.

1906 – Rodjen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi medju muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao medjunarodnu slavu. Uspešno je spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“ i u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu „Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju“.

1932 – Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju – pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je diktator, general Franko, došao na vlast.

1943 – Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.

1956 – U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, izmedju Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 – Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na premijera Cejlona (Šri Lanke) Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana umro.

1962 – Soni Liston (Sonny) postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona (Floyd Patterson).

1963 – Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja (Juan Bosć Gavino) i suspendovala Ustav.

1970 – Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque) koji se proslavio antimilitarističkim romanom „Na zapadu ništa novo“. Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on prisiljen da emigrira i od 1947. je bio američki državljanin („Trijumfalna kapija“, „Crni Obelisk“).

1973 – Tri člana posade prve američke svemirske stanice „Skajlab 2″koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje spustila su se u Pacifik.

1990 – Savet bezbednosti UN zabranio je letove nad Irakom i okupiranim Kuvajtom.

1991 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992 – Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka „Hladnog rata“, dozvolivši slobodno putovanje ruskih i američkih novinara i poslovnih ljudi koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 – Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade za donošenje zakona protiv rasizma.

1997 – Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.

2001 – Bivši komandant Armije BiH i ministar za izbeglice i socijalni rad u Vladi Federacije BiH Sefer Halilović dobrovoljno se predao Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Halilović je optužen za zločine počinjene u selima Grabovica i Uzdol, počinjene septembra 1993. godine kada je ubijeno 60 civila, bosanskih Hrvata.

2011 – Umrla Vangari Muta Matai, kenijska aktivistkinja za zaštitu životne sredine, prva Afrikanka dobitnica Nobelove nagradu za mir.

2012 – Američka kompanija Tesla Motors Inc. predstavila je solarne stanice za punjenje električnih vozila. Stanice su postavljene na šest mesta na autoputu u Kaliforniji što omogućava duža putovanja ovih vozila.

2016 – Jordanski novinar i pisac Nahed Hatar ubijen je ispred suda u Amanu u kome mu je sudjeno zbog objavljivanja karikature koja se smatra uvredljivom za islam.

2017 – Održan je referendum o nezavisnosti Kurdistana od Iraka na koji je izašlo preko 72 odsto kurdistanaca od kojih je više od 92 odsto glasalo za nezavisnost.

2019 – Zbog promene klime okeani se sve brže zagrevaju, gube kiseonik bržim tempom i topi se sve više leda i snega. Promene predstavljaju pretnju za cele regione zbog čega treba da što pre smanjiti emisiju ugljen-dioksida, upozorili su eksperti za klimu UN.

2020 – Preminuo je reditelj Goran Paskaljević, jedan od značajnijih predstavnika tzv „praške škole“ (FAMU). Snimio je više od 30 igranih i dokumentarnih filmova ( „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Poseban tretman“, „Varljivo leto ’68“, „Bure baruta“).

2022 – Umrla je Srbijanka Turajlić, srpska univerzitetska profesorka i antiratna aktivistkinja. Krajem devedesetih bila je aktivan član Narodnog pokreta Otpor, dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar