U trendu

Na današnji dan 3. april

Na današnji dan 3. aprila 1915. u Valjevu je umrla slikarka Nadežda Petrović. Smatra se začetnikom modernog srpskog slikarstva, a njene slike „Resnik“, Notr Dam“, „Autoportret“, „Bulonjska šuma“ svrstavaju se medju najbolja dela u srpskoj likovnoj umetnosti.

1512 – Turski sultan Bajazit II abdicirao je u korist sina Selima I.

1682 – Umro je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo (Murillo), jedan od najznačajnijih predstavnika visokog baroka u slikarstvu.

1807 – U selu Voganj kod Rume počela je Ticanova buna u kojoj je učestvovalo 15.000 seljaka iz 45 sela rumskog i iločkog vlastelinstva. Austrijska vojska je za 10 dana ugušila pobunu, a vođa Teodor Avramović Tican uhvaćen je i krajem godine streljan.

1897 – U Beču je umro nemački kompozitor i pijanista Johanes Brams, autor simfonija, klavirskih koncerata, horskih i solo pesama. Svetsku slavu donelo mu je delo „Nemački rekvijem“ napisano 1868. godine. Rodio se u Hamburgu, 7. maja 1833. u porodici muzičara.

1915 – U Valjevu je umrla slikarka Nadežda Petrović. Smatra se začetnikom modernog srpskog slikarstva, a njene slike „Resnik“, Notr Dam“, „Autoportret“, „Bulonjska šuma“ svrstavaju se medju najbolja dela u srpskoj likovnoj umetnosti.

1922 – Josif Visarionovič Staljin izabran je za generalnog sekretara Komunističke partije Rusije.

1930 – Ras Tafari je postao car Haile Selasije I (Selašie) od Abisinije (Etiopija).

1930 – Rođen je Helmut Kol (Kohl), kancelar Zapadne Nemačke od 1982. i prvi kancelar Nemačke posle ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke 1990. Na tom položaju je ostao 16 godina, do izbornog poraza 1998.

1936 – Pogubljen je Bruno Hauptman (Hauptmann), otmičar i ubica sina američkog pilota Čarlsa Lindberga (Čarles Linbergh), koji je prvi sam preleteo Atlantski okean. Ovaj događaj je bio povod da SAD donesu Zakon o otmici kojim je za kidnapovanje uvedena smrtna kazna.

1941 – Mađarski premijer Pal Teleki izvršio je samoubistvo dan pošto je usvojen nemačko-mađarski plan za napad na Jugoslaviju. Teleki je bio član delegacije koja je 12. decembra 1940. u Beogradu potpisala Ugovor o večnom prijateljstvu i miru između Jugoslavije i Mađarske. Mađarska je zajedno s Nemačkom 6. aprila 1941. napala Jugoslaviju.

1948 – Premijerom drame Ivana Cankara „Kralj Betajnove“ u režiji Bojana Stupice, otvoreno je Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Dramski ansambl je u početku imao 40 članova, direktor je bio pisac Eli Finci, a umetnički rukovodilac Bojan Stupica.

1948 – Predsednik SAD Hari Truman (Harry) potpisao je Maršalov plan ekonomske pomoći Evropi posle Drugog svetskog rata.

1975 – Ruski velemajstor Anatolij Karpov postao je svetski prvak u šahu, pošto je dotadašnji prvak, američki velemajstor Bobi Fišer (Bobby Fischer), odbio da brani titulu.

1979 – U Pakistanu je pogubljen bivši predsednik Vlade Zulfikar Ali Buto (Bhutto), zbačen s vlasti vojnim udarom 1977.

1991 – Savet bezbednosti UN je izglasao rezoluciju o prekidu vatre u Zalivskom ratu, naložio razmeštanje mirovnih snaga i zatražio od Iraka da uništi oružje za masovno razaranje.

1991 – U Švajcarskoj je umro engleski pisac Grejem Grin (Graham Greene) – „Treći čovek“, „Suština stvari“, „Ministarstvo straha“, „Moć i slava“, „Kraj ljubavi“, „Naš čovek u Havani“.

1992 – Predsednik Komunističke partije i Republike Albanije Ramiz Alija je podneo ostavku dve nedelje posle parlamentarnih izbora, na kojima su komunisti izgubili većinu u Skupštini.

1995 – Najmanje 150 pripadnika plemena Hutu, mahom žena i dece, masakrirano je u jednom selu na severoistoku Burundija.

1996 – U avionskoj nesreći kod dubrovačkog aerodroma Čilipi poginuli su ministar trgovine SAD Ronald Braun (Brown), svi putnici (29), uglavnom članovi njegove pratnje i članovi posade (šest).

1999 – Avioni NATO bombardovali su centar Beograda, prvi put od početka napada na SR Jugoslaviju 24. marta. Pogođene su zgrade republičkog i saveznog ministarstva unutrašnjih poslova. U Novom Sadu srušen je drugi most na Dunavu.

2003 – Državna zajednica Srbija i Crna Gora primljena je u Savet Evrope, kao 45. članica te najstarije evropske organizacije.

2008 – Haški tribunal oslobodio je bivšeg vođu OVK i bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja i saoptuženog Idriza Baljaja krivice za ratne zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. Haradinaj i Baljaj oslobođeni su krivice po svih 37 tačaka optužnice, a trećeoptuženi Ljaha Brahimaja je osuđen na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja i mučenja zatvorenika.

2010 – Američka kompanija Epl je pustila u prodaju „ajpad“ (iPad), prvu vrstu tablet-kompjutera.

2014 – Posle 15 godina otvoren je vazdušni prostor iznad Kosova za civilne letove na visini većoj od 8.700 metara, koji je bio zatvoren 1999. zbog NATO intervencije na SRJ.

2014 – Premijer Jermenije Tigran Sargsijan je podneo ostavku usled oštrih kritika zbog uvođenja reforme penzija kojom se od ljudi rođenih posle 1974. tražilo da uplaćuju pet odsto svojih primanja u privatne penzione fondove.

2016 – „Panamska dokumenta“ koja su procurila iz jedne advokatske kancelarije, otkrila su podatke o poslovanju 214.488 ofšor kompanije.

2020 – Turska muzičarka Helin Bolek umrla je 288. dana štrajka glađu, započetog jer je njena grupa Jorum, poznata po političkim tekstovima pesama, zabranjena u Turskoj 2016. a neki njeni članovi su u zatvoru.

2022 – U Srbiji su održani parlamentarni, predsednićki i delimični lokalni izbori. Aleksandar Vučić, kandidat Srpske napredne stranke (SNS) i aktuelni šef države, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora. Vladajuća SNS osvojila ubedljivo najviše glasova na parlamentarnim i lokalnim izborima, ali je većinu u Republičkoj skupštini i Beogradu dobila u koaliciji sa drugim partnerskim strankama.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar