Na današnji dan 3. oktobar

Na današnji dan 3. oktobra 1929. godine Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti – banovina.

1226 – Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone (Giovanni), poznat kao Franjo Asiški (Francesco d’Assisi), osnivač rimokatoličkog Franjevačkog reda.

1796 – Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824 – Skupština Meksika je donela Ustav, prema kojem je država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1866 – Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888 – Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki (Carl von Ossietzky), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.

1895 – Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo („Kafanska Moskva“, „Povratak u zavičaj“, „Ispovest mangupa“, „Sovjetska Rusija“).

1897 – Rođen je francuski pisac Luj Aragon (Louis), jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredelio se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara (Eluard), bio najznačajniji pesnik Pokreta otpora u Francuskoj („Vatra radosti“, „Elzine oči“, „Ura Ural“, „Blanša ili zaborav“).

1906 – Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao medjunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči „Save Our Souls“. Konvencija je stupila na snagu u julu 1908.

1932 – Irak je, po isteku britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952 – Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.

1968 – Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri (Terry) oboren je s vlasti vojnim udarom Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado (Juan Velasco). Po dolasku na vlast, vojna hunta je nacionalizovala izvore nafte i počela agrarnu reformu.

1977 – Umro je književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981 – Irski nacionalisti posle sedam meseci u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili su štrajk gladju protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.

1989 – U okružnom sudu u Prištini počelo je sudjenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za „kontrarevolucionarno delovanje“ i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990 – Istočna i Zapadna Nemačka su se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile, dok je taj proces neformalno počeo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991 – Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da predje na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je gradjanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predvidjeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, s Kosova i iz Crne Gore, te je nazvano „krnje Predsedništvo“.

1995 – Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan prolaznik su poginuli.

1997. – Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj pruzi kod od Tokija.

1999 – U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik SPO Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povredjen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.

1999 – Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera (Joerg Haider) osvojila je drugo mesto i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.

2001 – Senat Kongresa SAD odobrio je sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003 – Pakistan je uspešno izveo testiranje nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.

2010 – Ustoličen je 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej.

2013 – Brod sa oko 400 imigranata iz Somalije zapalio se i potonuo kod Lampeduze, italijanske vlasti su spasle 155 osoba.

2016 – Referendumu o izbegličkim kvotama EU održan u Mađarskoj proglašen je nevažećim zbog nedovoljnog odziva birača (43,9 odsto gradjana). Referendum je održan pošto se Madjarska usprotivila planu Evropske komisije o raspodeli više od 160.000 izbeglica medju članicama EU.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.