U trendu

Na današnji dan 5. februar

Na današnji dan 5. februara 2020. preminu je novinar Dragoljub Žarković, osnivač nedeljnika „Vreme“ i njegov glavni urednik od 1991 godine.

1596 – Japanski šogun Hidejoši (Hideyoshi) zabranio je hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi Japanci katolički „mučenici“.

1679 – Umro je holandski pisac Jost fan den Fundel (Joost van, Vondel), najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela „Noah“, „Lucifer“ i „Adam u izgnanstvu“ ubrajaju se medju najveća ostvarenja holandske literature.

1792 – Britanci su zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.

1814 – U Beču je objavljena „Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica“ Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1840 – Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop (John Boyd Dunlop), koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.

1885 – Belgijski kralj Leopold II je proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom „Nezavisna država Kongo“.

1887 – U milanskoj Skali prvi put je izvedena Verdijeva opera „Otelo“.

1893 – Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1917 – Usvajanjem novog ustava, Meksiko je postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.

1919 – Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu (Papandreou), osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta (PASOK) 1974. i prvi socijalistički premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.

1971 – U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983 – U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.

1983 – U Lionu je posle izručenja iz Bolivije uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi (Claus Barbie), jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan „dželatom iz Liona“ skrivao se u Boliviji 32 godine.

1988 – Vrhovni sud SSSR je ukinuo presudu kojom su u martu 1938. u vreme Staljinovih „čistki“ osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su potom posmrtno rehabilitovani.

1993 – Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkievič (Joseph, Mankiewicz), dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario („Sve o Evi“, „Pisma trima ženama“, „Julije Cezar“, „Kleopatra“, „Bosonoga kontesa“, „Iznenada prošlog leta“).

1994 – Tokom bosanskog rata na sarajevskoj tržnici Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996 – Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đordja Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.

1997 – Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.

1997 – U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta gradjana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, izmedju 2. i 5. februara uhapšeno je oko 100, a povredjeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.

1999 – U 76. godini umro je Nevil Boner (Neville Bonner), prvi Aboridžin poslanik u australijskom parlamentu.

2000 – Umro je Klod Otan-Lara (Claude Autant-Lara), jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.

2002 – Belgijski ministar inostranih poslova Luis Mišel (Louis Michel) uputio je izvinjenje zbog uloge njegove zemlje 1961. u atentatu na tadašnjeg kongoanskog lidera Patrisa Lumumbu. On je ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu „Patris Lumumba“ za promociju demokratije u toj zemlji.

2003 – Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije (1994) potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.

2004 – Umro je Džon Henč, zvanični autor Mikija Mausa, dugogodišnji crtač u studiju Volta Diznija i zvanični portretist Mikija Mausa. Henč je dobitnik Oskara za specijalne efekte u filmu „20.000 milja pod morem“, snimljenom 1955.

2005 – Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.

2009 – Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Kosovu i pozvao članice EU koje nisu priznale tu bivšu srpsku pokrajinu da to učine. Rezolucija definiše obaveze EU prema Kosovu u cilju njegovog razvoja i članstva u Evropskoj uniji.

2012 – U Ukrajini je umrla 131 osoba zbog jakih hladnoća.

2017 – Nakon višednevnih demonstracije gradjana u preko 20 gradova Rumunije izazvanih uredbom o ublažavanju antikorupcijskih mera, vlada ove zemlje je poništila spornu uredbu.

2020 – Umro je Kirk Daglas (Douglas) američki glumac, reditelj i producent zlatnog doba Holivuda. Njegovi najpoznatiji filmovi su Šampion (1949), Obračun kod OK korala (1957), Spartak (1960), Sedam dana u maju (1964), Žestoki momci (1986).

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar