Na današnji dan 5. jun (VIDEO)

1898 – Rodjen je pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka (Federico Garcia Lorca), jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti 20. veka. Streljali su ga pripadnici Frankove (Franco) civilne garde 1936. Lorkina smrt i danas je pod cenzurom, još se ne zna u koju je jamu bačen najveći španski pesnik 20. veka, niti je iko ikad odgovarao što ga je streljao.

(„Ciganski romansero“, „Pesnik u Njujorku“, „Krvava svadba“, „Dom Bernarde Albe“).

754 – Ubijen je Bonifacije, nazvan Apostol Nemačke, misionar pape Grgura II. Tokom misije medju germanskim plemenima od 719, osnovao je biskupije u više mesta na germanskom području. Ubio ga je jedan paganin Frizijac. 

1723 – Rodjen je škotski ekonomista i filozof Adam Smit (Smith), uz Dejvida Rikarda (David Ricardo) najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije („Bogatstvo naroda“, „Teorija moralnih osećanja“). 

1806 – Napoleon je proglasio Holandiju kraljevinom i za kralja postavio svog brata Luja Bonapartu (Luis). 

1819 – Rodjen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams (John Couch). Na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, odredio je, skoro istovremeno sa Irbenom Leverjeom (Urbain Le Verrier), putanju Neptuna. 

1826 – Umro je nemački kompozitor i pijanist Karl Marija fon Veber (Carl Maria, Weber), jedan od kreatora romantičnog izraza u nemačkoj muzici, a njegovo remek delo „Čobni strelac“ smatra se prototipom nemačke romantične opere. 

1827 – Osmanske trupe zauzele su Akropolj i ušle u Atinu, pošto su slomile ustanak za oslobodjenje Grčke. 

1837 – Srpski knez Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi), čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje odredjenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira… 

1873 – Pod pritiskom Velike Britanije, sultan Zanzibara Said bin Bargaš (Bargash) zatvorio je pijacu robova. 

1878 – Rodjen je revolucionar Fransisko Pančo Vilja (Francisco Pancho Villa), lider seljačke revolucije u Meksiku (1910-17), uz Emilijana Zapatu najpopularniji meksički narodni tribun. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka. 

1883 – Rodjen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz (John Maynard Keynes), poznat po delu „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“, koje je donelo radikalan zaokret u ekonomskoj teoriji. 

1887 – Rodjen je lekar Kosta Todorović, infektolog i mikrobiolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Pored naučnih, značajan je njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. 

1898 – Rodjen je pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka (Federico Garcia Lorca), jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti 20. veka. Streljali su ga pripadnici Frankove (Franco) civilne garde 1936. („Ciganski romansero“, „Pesnik u Njujorku“, „Krvava svadba“, „Dom Bernarde Albe“). 

1915 – Žene su u Danskoj dobile pravo glasa. 

1916 – Britanski feldmaršal irskog porekla, lord Horejšo Herbert Kičener (Horatio, Kitchener), osvajač Sudana i ministar rata u Prvom svetskom ratu, potonuo je sa oklopnom krstaricom „Hempšir“ koja je, ploveći u Rusiju, naišla na minu. 

1941 –  U tvrdjavi u Smederevu je eksplodiralo spremište municije nemačke vojske u Drugom svetskom ratu. Poginulo je nekoliko hiljada ljudi, a srušene su i oštećene stotine kuća. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat. 

1945 – Predstavnici SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad Nemačkom poraženom u Drugom svetskom ratu i podelili je na četiri okupacione zone. 

1947 – Državni sekretar SAD Džordž Maršal (George Marshall) izneo je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. „Maršalov plan“ kojim su SAD od 1948. do 1952. dodelile pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama, usvojen je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu. 

1967 – Počeo je rat Izraela i Egipta, Sirije i Jordana. Izraelske snage su u narednih šest dana izbile na Suecki kanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana i Golansku visoravan u Siriji. 

1968 – Palestinac Sirhan Sirhan je u Los Andjelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija (Kennedy), mladjeg brata predsednika Džona Kenedija (John), koji je takodje ubijen u atentatu, 1963. u Dalasu. Robert Kenedi je narednog dana podlegao ranama. 

1972 – U Stokholmu je počela prva konferencija UN o zaštiti i unapredjenju čovekove okoline. 

1975 – Suecki kanal koji je bio zatvoren od izraelsko-arapskog rata 1967, ponovo je otvoren za medjunarodni saobraćaj. 

1992 – Jugoslovenska narodna armija (JNA) napustila je kasarnu „Maršal Tito“ u Sarajevu, čime je završila povlačenje iz Bosne i Hercegovine. 

2000 – Poslednjeg dana posete Rusiji predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) govorio je u Državnoj dumi, kao prvi američki predsednik koji se obratio ruskom parlamentu. 

2000 – Apelacioni sud u Santjagu ukinuo je poslanički imunitet bivšem diktatoru Augustu Pinočeu (Pinochet), otvaraju’i time put za sudski proces zbog zločina počinjenih u Čileu tokom njegovog režima. Sud je naredne godine obustavio proces proglasivši Pinočea mentalno nesposobnim. 

2001 – Laburistička stranka ubedljivo je pobedila na izborima u Velikoj Britaniji, a Toni Bler (Tony Blair) postao je prvi premijer laburista sa dva uzastopna mandata. 

2001 – Ujedinjene nacije su obeležile 20-godižnjicu pojave AIDS-a. Procenjuje se da je 58 miliona ljudi zaraženo HIV virusom i da je više od 22 miliona umrlo u poslednje dve decenije. 

2003 – SAD i Južna Koreja postigle su dogovor o izmeštanju američkih trupa iz demilitarizovane zone koja razdvaja Južnu i Severnu Koreju. Američke trupe su izmeštene u baze južno od te zone. 

2004 – Umro je bivši američki predsednik Ronald Regan (Reagan). Tokom njegovog mandata (1981-1989) popravili su se odnosi SAD s Rusijom, čiji je predsednik bio Mihail Gorbačov, a dvojica državnika postigla su veliki broj sporazuma u cilju zaustavljanja trke u naoružanju. 

2005 – Na referendumu u Švajcarskoj odlučeno je da se ta država pridruži „Šengenskoj zoni“. 

2012 – Umro je legendarni pisac naučne fantastike Rej Bredberi (Ray Bradburry), autor znamenitog romana „Farenhajt 451“ po kojem je snimljen istoimeni filmski hit. Autor je 27 romana, desetina zbirki priča i više od 600 kratkih priča. Najpoznatiji su mu romani „Marsovski letopisi“, „Ilustrovani čovek“, „Zlatne jabuke sunca“ i „Okrobarska zemlja“, kao i priče za popularne serije „Zona sumraka“ i „Pozorište Reja Bredberija“.

 

2017 – Crna Gora je postala punopravna članica Severnoatlantskog vojnog saveza NATO (North Atlantic Treaty Organization).

 

2018 – Od erupcije vulkana Fuego u Gvatemali poginulo je 109 ljudi, a više od 200 nestalo.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.